
Ел Нињо који се развија над Тихим океаном могао би бити најснажнији откако постоје инструментална мјерења, упозорава британски Мет Офис.
Овај снажан природни климатски феномен подиже глобалне температуре и може повећати ризик од екстремних временских прилика широм свијета. У комбинацији са посљедицама климатских промјена изазваних људским дјеловањем, научници упозоравају да би 2027. година врло вјероватно могла постати најтоплија година откако се врше мјерења, преноси Н1.
Према писању Би-Би-Сија, већ постоје знакови да Ел Нињо утиче на временске прилике широм планете. У Индији су забиљежене исподпросјечне монсунске падавине, док је активност урагана у Атлантском океану смањена.
„Морамо јасно рећи да је ово догађај без преседана. Никада у нашим прогнозама нисам видио овако снажан сигнал Ел Ниња“, рекао је професор Адам Скајф, руководилац дугорочних прогноза британског Мет Офиса.
Шта је Ел Нињо?
Ел Нињо је природни климатски образац који се појављује отприлике сваке двије до седам година и обично траје око годину дана.
Током овог феномена пасати, који иначе дувају преко Тихог океана од истока ка западу, могу ослабити или чак промијенити смјер. Топла вода се тада шири према истоку, а топлота из океана ослобађа се у атмосферу.
На тај начин долази до раста глобалне просјечне температуре и промјена у обрасцима падавина.
Научници Ел Нињо проглашавају када је температура површине мора у кључном дијелу Тихог океана најмање 0,5 степени Целзијуса изнад просјека. Тренутна мјерења показују да је температура већ више од два степена изнад нормале.
Најновије прогнозе Мет Офиса указују да би температурно одступање касније ове године могло премашити три степена, док се Ел Нињо буде приближавао врхунцу.
Уколико се прогнозе остваре, то би био најснажнији Ел Нињо забиљежен у мјерењима која сежу до 1950. године, а вјероватно и најјачи од 19. вијека.
Додатну забринутост изазивају веома високе температуре у дубљим слојевима океана. На појединим мјестима вода је на дубини од око 100 метара и до осам степени топлија од просјека. Та количина топле воде представља својеврсни резервоар који би могао додатно појачати Ел Нињо.
Посљедице широм свијета
Промјена расподјеле топлоте у океану, заједно са промјенама атмосферских струјања, може имати значајан утицај на временске прилике широм планете.
Иако ниједан Ел Нињо није потпуно исти, научници већ биљеже могуће посљедице овог феномена.
У годинама са Ел Нињом југозападни монсун може донијети мање падавина у јужну Азију, док промјене вјетрова на Карибима и у тропском Атлантику могу утицати на активност урагана.
У Аустралији се повећава ризик од суше и шумских пожара, док већа опасност од поплава може постојати у Перуу, Еквадору и на југу Сједињених Америчких Држава.
Ел Нињо би могао имати утицаја и на Европу. На јесен и почетком зиме могла би бити повећана могућност кишног и олујног времена у сјеверозападној Европи, укључујући Уједињено Краљевство.
2027. година могла би оборити температурни рекорд
Научници посебно прате утицај Ел Ниња на глобалну температуру.
Током овог феномена велика количина топлоте из океана прелази у атмосферу, што може довести до значајног пораста просјечне температуре на планети.
Климатолог Мет Офиса Ник Данстон наводи да је пораст глобалне температуре посебно изражен током календарске године која слиједи након зимског врхунца Ел Ниња.
Због тога научници процјењују да би 2027. година врло вјероватно могла замијенити 2024. на позицији најтоплије године откако постоје мјерења.
Уколико се најцрње прогнозе остваре, снажан Ел Нињо могао би додатно појачати проблеме са сушама, поплавама, пожарима и производњом хране у бројним дијеловима свијета.
Уједињене нације су већ упозориле да би Ел Нињо могао десетине милиона људи у најугроженијим земљама изложити озбиљној несигурности у снабдијевању храном.
Шта Ви мислите о овоме?