Online kladjenje.jpeg

Банке у БиХ све више обраћају пажњу на трансакције клијената приликом одобравања кредита, а уплате према онлајн кладионицама и казинима могу бити један од фактора који утичу на процјену кредитног ризика.

Иако не постоји јединствено правило по којем би свака уплата кладионици аутоматски значила одбијање кредита, банке имају интерне процедуре на основу којих процјењују финансијску дисциплину и способност клијента да редовно измирује своје обавезе, преноси 

Предсједник Удружења банака БиХ Едис Ражаница каже да саме трансакције према онлајн кладионицама, казинима и другим приређивачима игара на срећу нису аутоматски разлог за одбијање кредита, али могу представљати сигнал за додатну процјену.

„Банке увијек врше процјену кредитног ризика, а она обухвата низ активности, података и одређених понашања клијента на основу којих се у коначници процјењује да ли постоји повећана могућност да клијент неће бити у могућности да враћа кредит“, рекао је Ражаница за „CAPITAL“.

Према његовим ријечима, учестале трансакције према сервисима за клађење могу указивати на недостатак финансијске дисциплине и повећати ниво ризика који банка приписује клијенту.

Не постоји прописан износ након којег би банка аутоматски одбила захтјев за кредит. Свака банка има сопствене политике и интерне критеријуме за процјену ризика.

„Банке имају своје политике за управљање кредитним ризиком. Лимит дефинишу унутар куће јер у БиХ још увијек нема прописане јединствене методологије за процјену кредитног ризика“, објаснио је Ражаница.

То значи да банка различито може посматрати клијента са високом платом који повремено уплати мањи износ и особу са нижим примањима која често издваја значајан дио новца за клађење.

На то указује и случај једне Бањалучанке која је приликом куповине стана аплицирала за кредит. Кредитни службеник јој је скренуо пажњу на једну трансакцију мању од десет долара, јер је на први поглед могла изгледати као уплата повезана са клађењем.

Након што је објаснила да је ријеч о куповини садржаја за игру на „Sony PlayStationu“, добила је објашњење да банке посебно обраћају пажњу на трансакције повезане са коцкањем.

Банке, међутим, не гледају само потрошњу клијента. У обзир се узима и његово радно мјесто, односно стабилност послодавца. Запослење код приређивача игара на срећу такође може представљати додатни фактор приликом процјене ризика.

„Банка процјењује и ризик послодавца и могућност да ће бити у стању да послије наредних 10, 15, 20 година свом запосленику исплаћује редовна и уредна примања“, навео је Ражаница.

Поред тога, банке анализирају кредитну историју, постојећа задужења, редовност измиривања рата, примања, број чланова домаћинства, као и износ који клијенту остаје након отплате кредита.

Процјењује се и пословање компаније у којој је клијент запослен, укључујући њене резултате и могуће негативне трендове који би могли угрозити стабилност запослења и редовност примања.

Због свега тога, добра плата и стално запослење више нису једини критеријуми за добијање кредита. Банке настоје да сагледају укупно финансијско понашање клијента и процијене колико је вјероватно да ће своје обавезе моћи уредно измиривати и у наредним годинама.

Уплате према кладионицама, саме по себи, дакле, не значе да ће кредит бити одбијен, али учестало или значајно издвајање новца за коцкање може негативно утицати на процјену банке.