Farmaceut.jpeg

БАЊАЛУКА - Док се дио високообразованих младих у БиХ након факултета суочава са неизвјесношћу и дугим чекањем на запослење, ситуација је другачија за магистре фармације. Подаци о потребама тржишта рада показују да је ријеч о струци за којом постоји конкретна потражња, посебно у Федерацији БиХ.

Агенција за рад и запошљавање БиХ крајем 2025. године уврстила је фармацеуте међу дефицитарна и најтраженија занимања са високом стручном спремом,преноси Бука.

Сличан тренд показало је и истраживање тржишта рада у Федерацији БиХ за 2025/2026. годину. Од 1.299 анкетираних послодаваца, њих 822 исказала су потребу за 6.016 нових радника током 2026. године. Међу високообразованим кадром за којим постоји потреба нашли су се и магистри фармације.

Ипак, истраживање није обухватило послодавце из здравства, јавне управе и образовања, па се ови подаци не могу посматрати као потпуна слика потреба цијелог здравственог система.

За будуће фармацеуте порука је, ипак, јасна – тржиште рада тренутно показује да за ову професију постоји простор.

Проблем настаје када се питање запослења прошири на питање останка у БиХ.

Фармацеутска струка годинама упозорава на одлазак образованих људи у друге земље, гдје су могућности за професионални развој и коришћење њихових компетенција често шире. Због тога се питање броја потребних фармацеута не може одвојити од питања услова рада и перспективе коју домаћи систем нуди младим стручњацима.

Од издавања лијекова до шире улоге у лијечењу

Један од изазова будућности професије јесте и јасније дефинисање мјеста фармацеута у здравственом систему.

Фармацеутска дјелатност већ је дио здравствене заштите, али могућности фармацеута да своје знање користе у ширем клиничком контексту нису једнако развијене у свим сегментима система.

У свакодневној пракси пацијенти се фармацеутима обраћају за много више од самог преузимања лијека. Питају их како правилно користити терапију, могу ли комбиновати различите лијекове, које су могуће интеракције и када одређени симптом захтијева одлазак љекару.

Повјерење грађана у ову професију додатно потврђују подаци истраживања Ипсоса из 2025. године. Према тим резултатима, 97 одсто испитаника вјерује савјету фармацеута, док 87 одсто фармацеута сматра веома доступним здравственим професионалцем.

То отвара простор за другачије посматрање професије.

Улога фармацеута могла би бити значајнија у праћењу терапије, безбједности примјене лијекова, превенцији, раду са хроничним пацијентима и бољој размјени информација између различитих здравствених професионалаца.

За такав модел, међутим, потребно је прецизније уредити компетенције, одговорности, стандарде услуга, приступ релевантним здравственим подацима и начине финансирања.

Посао је само први корак

За младу особу која бира фармацију, чињеница да постоји потражња за кадром свакако је охрабрујућа. Али дугорочна привлачност професије неће зависити само од тога колико је лако добити први посао.

Важно је и шта долази послије њега.

Могућност стручног напредовања, додатне едукације, укључивања у савремене моделе здравствене заштите и јасна професионална одговорност могу бити кључни за одлуку младог фармацеута да каријеру гради у БиХ.

У супротном, тржиште може истовремено имати потребу за фармацеутима и остајати без дијела најобразованијих и најискуснијих људи који одлазе у иностранство.

Зато се питање будућности фармације не своди само на број нових дипломираних стручњака. Потребно је ускладити образовање, потребе тржишта рада и здравственог система, али и створити услове у којима ће фармацеути моћи користити знање за које су се годинама школовали.

За пацијенте би то значило доступнију стручну подршку и безбједнију примјену терапије. За здравствени систем – боље искоришћен стручни потенцијал. А за младе фармацеуте најважније: могућност да након факултета не морају тражити своју професионалну будућност изван земље.

Фармација, према доступним показатељима, јесте професија за коју ће БиХ требати нове генерације. Сада остаје питање хоће ли им здравствени систем понудити довољно разлога да овдје и остану.