Glovo.jpeg

Повлачење Глова отворило питање: Колико заправо вриједи тржиште доставе у БиХ?

САРАЈЕВО – Повлачење Глова из Босне и Херцеговине отворило је питање може ли домаће тржиште доставе путем апликација дугорочно одржати велике међународне платформе. Међутим, подаци које је прикупила Фена показују да проблем није само у величини тржишта.

Сектор расте и на тржишту послује више домаћих и локалних платформи, али институције не могу прецизно утврдити његову вриједност, број учесника ни њихове тржишне удјеле. Истовремено, не постоји ни поуздан податак о стварном броју достављача, чији је радноправни статус и даље недовољно уређен.

Другим ријечима, тржиште се развило брже него што су га институције успјеле статистички и правно обухватити.

Држава не зна колико вриједи тржиште доставе

Држава још нема поуздан начин да измјери величину тржишта платформске доставе. Није познато ни колико је компанија активно на овом тржишту.

Ниједна од институција од којих је Фена затражила податке не води посебну евиденцију платформи за доставу хране и друге робе. Федерално министарство трговине нема посебан регистар, Пореска управа Федерације БиХ их због различитих шифри дјелатности не може статистички издвојити, док Конкуренцијски савјет БиХ није проводио анализу која би утврдила број учесника и њихове тржишне удјеле.

Истовремено, пословни модел који се годинама користи развио се брже од прописа, посебно када је ријеч о радноправном статусу достављача.

Глово је 10. августа престао пословати у БиХ након вишегодишњег присуства. Компанија повлачење није образложила губицима нити непрофитабилношћу пословања у БиХ, већ глобалном одлуком да ресурсе и инвестиције усмјери према кључним тржиштима с већим потенцијалом раста.

Због тога одлазак једне међународне компаније сам по себи не даје одговор на питање је ли тржиште доставе у БиХ економски неодрживо.

Напротив, најшири расположиви статистички показатељи упућују на раст дјелатности у које је платформска достава сврстана.

Промет поштанских и курирских дјелатности порастао за више од 150 милиона КМ

Из Агенције за статистику БиХ казали су Фени да у важећој Класификацији дјелатности БиХ 2010. не постоји посебна шифра за доставу хране и друге робе путем дигиталних платформи и апликација.

Компаније које се тиме баве региструју се, између осталог, под шифром 53.20 – дјелатности пружања осталих поштанских и курирских услуга.

Подаци за ширу област Х53 – поштанске и курирске дјелатности – показују снажан раст посљедњих година.

Број предузећа и предузетника повећан је са 17 у 2020. на 32 у 2024. години, односно за око 88 одсто.

У истом периоду број запослених порастао је са 6.772 на 8.106, док је промет повећан са 230,4 милиона на 386,4 милиона КМ.

Међутим, ти подаци обухватају шири поштански и курирски сектор, а не само платформе попут Глова или домаће Корпе.

Другим ријечима, статистика може показати да шира дјелатност расте, али не може одговорити на кључно питање – колико вриједи само тржиште доставе путем апликација, колико прихода оно генерише и колико људи од њега живи.

Ни Пореска управа не може издвојити достављаче

С истим ограничењем суочава се и Пореска управа Федерације БиХ.

Из Пореске управе за Фену наводе да се пословни субјекти који се баве доставом хране и друге робе путем апликација не могу издвојити као посебна категорија јер достава може бити дио пословања фирми регистрованих за трговину, угоститељство, информатичке или друге дјелатности.

Због тога није могуће направити поуздан преглед укупног броја таквих компанија нити њиховог фискалног промета без претходног одређивања конкретних пореских обвезника или прецизног скупа шифри дјелатности.

Пореска управа је, ипак, за четири конкретна пореска обвезника који су обављали или још обављају ту дјелатност издвојила податке о запослености.

На дан 30. јуна 2022. имали су укупно 111 запослених, годину касније 74, у 2024. години 120, у 2025. години 146, а крајем јуна ове године 114 запослених.

Из Пореске управе ФБиХ наводе да због тога радна снага која омогућава функционисање платформе може бити распоређена међу више правних субјеката, па се ни из броја запослених у самој компанији не може закључити колико људи заправо ради за одређену апликацију.

Контроле откриле непријављене раднике и неплаћене обавезе

Инспекцијски налази показују и проблематичнију страну таквог модела.

Пореска управа ФБиХ посљедњих је година контролисала поједине пореске обвезнике из овог сектора, а међу најчешће утврђеним неправилностима били су ангажовање непријављених радника, необрачунавање и неплаћање пореза и доприноса те неевидентирање оствареног промета.

Тиме се отвара питање које надилази само тржишну вриједност доставе – ко заправо сноси одговорност за радника који путем апликације свакодневно доставља храну и робу?

Одлазак Глова мијења слику конкуренције

Ни институција надлежна за заштиту тржишне конкуренције нема потпуну слику сектора.

Из Конкуренцијског савјета БиХ наводе да би се услуга посредовања у онлајн достави, зависно од конкретног случаја, могла посматрати и као засебно релевантно тржиште у смислу права конкуренције.

То је посебно значајно након одласка Глова.

Ако се с тржишта повуче компанија која је имала значајан тржишни удио, таква промјена може повећати његову концентрацију. Међутим, без података о удјелима Глова, Корпе и других учесника није могуће измјерити колики је ефекат повлачења једног конкурента.

Конкуренцијски савјет упозорава и да дигиталне платформе носе специфичне ризике за конкуренцију – од ексклузивних уговора с ресторанима и клаузула о паритету цијена до нетранспарентних или дискриминаторних провизија и вјештачког давања приоритета појединим понуђачима унутар апликације.

Достављачи између рада и „сиве зоне“

Највећа правна празнина ипак се односи на људе који свакодневно обављају доставу.

Професорица Правног факултета Универзитета у Сарајеву и стручњакиња за радно и социјално право Јасминка Градачевић-Сијерчић каже за Фену да закони о раду у Федерацији БиХ, Републици Српској и Брчко дистрикту не препознају платформског радника нити посебно регулишу радноправни статус достављача који раде путем апликација.

Према њеним ријечима, достављачи су у пракси најчешће ангажовани преко посредничких компанија или такозваних агрегатора.

Ако ти посредници фактички имају улогу послодавца, требало би да се тако и понашају и закључују уговоре о раду, али се то, према њеној оцјени, у пракси често не дешава.

Појављују се и други модели – привремени и повремени послови, уговори о дјелу или самостално регистровани обрти – али они не дају нужно права која произлазе из класичног радног односа.

Ко је послодавац када посао одређује алгоритам?

Правно посебно занимљиво питање настаје када платформа тврди да није послодавац, али апликација у пракси одређује велики дио начина на који достављач ради – распоређује наруџбе, усмјерава га одређеном рутом, утиче на вријеме рада или начин на који остварује зараду.

У таквом случају могло би се покушати доказивати постојање фактичког, односно прикривеног радног односа.

Проблем је доказивање.

Достављач би морао показати елементе контроле и зависности који указују на то да је, без обзира на назив уговора или формалног посредника, његов рад у стварности организован као рад запосленика.

ЕУ већ уводи посебна правила за платформске раднике

ЕУ је усвојила Директиву 2024/2831 о побољшању услова рада путем дигиталних платформи. Њоме се, између осталог, уређује утврђивање стварног радног статуса особа које раде за платформе и предвиђа правна претпоставка запослења када постоје чињенице које указују на то да платформа над радником остварује контролу и усмјеравање.

Државе чланице ЕУ имају рок до 2. децембра ове године да ова правила пренесу у национална законодавства.

Тако се иза наизглед једноставне доставе хране крије много шира прича: тржиште расте, новац се обрће, апликације мијењају начин куповине, али институције још немају ни прецизан одговор колико то тржиште вриједи – нити колико људи за њега заправо ради.