Српска има скоро 291.000 запослених, али највећи број ради за плате испод просјека
Република Српска има готово 291.000 запослених, али иза званичних података о расту броја радника крије се сложена слика тржишта рада. Док статистика показује благ раст запослености, структура запослених открива велики јаз између сектора који запошљавају највише људи и оних у којима су примања највиша, преноси Бука.
Према подацима Завода за статистику Републике Српске, у марту 2026. године у Српској је било запослено 290.727 лица, што је за 0,5 одсто више у односу на исти период претходне године.
Највећи број радника и даље је концентрисан у прерађивачкој индустрији и трговини. У фабрикама ради 54.321 особа, док је у трговини запослено 53.263 радника. Ова два сектора заједно окупљају више од 107.000 запослених, односно готово трећину укупног броја радника у Републици Српској.
Ипак, управо ти сектори спадају међу оне са нижим просјечним платама. Запослени у прерађивачкој индустрији у просјеку зарађују 1.421 КМ, док је просјечна нето плата у трговини 1.424 КМ. То је знатно мање од укупног републичког просјека који је у јуну износио 1.698 КМ.
Док производња и трговина представљају основу привреде, њихови радници најчешће први осјете поскупљења, инфлацију и раст животних трошкова.
Неке области расту, друге губе раднике
Подаци показују да се тржиште рада у Српској постепено мијења. Највећи раст броја запослених забиљежен је у трговини, гдје је број радника повећан за 453. Раст је забиљежен и у јавној управи, одбрани и социјалном осигурању са 431 новим радником, грађевинарству са 379 и сектору информационих технологија са 351 новим радним мјестом.
С друге стране, прерађивачка индустрија изгубила је 854 запослена у односу на годину раније, док су пољопривреда, шумарство и риболов остали без 371 радника.
Ови подаци указују на промјене у структури запослености, али и на изазове са којима се суочавају традиционални привредни сектори.
Највеће плате у стручним дјелатностима, ИТ-у и финансијама
Просјечна плата у Српској од 1.698 КМ не приказује у потпуности разлике међу занимањима.
Највећа просјечна примања имају запослени у стручним, научним и техничким дјелатностима, гдје плата износи 2.234 КМ. Слиједе здравство и социјални рад са 2.107 КМ, информационо-комуникационе дјелатности са 2.080 КМ, рударство са 2.072 КМ и финансијски сектор са 2.035 КМ.
Посебно се издваја здравство, јер у том сектору ради више од 22.000 људи, што показује да већи број запослених може бити праћен и изнадпросјечним примањима.
Најниже просјечне плате имају запослени у услугама смјештаја и исхране – 1.278 КМ, саобраћају и складиштењу – 1.317 КМ, те грађевинарству – 1.320 КМ.
Разлика између најплаћенијих и најмање плаћених дјелатности износи готово 1.000 КМ.
Број запослених расте, али питање стандарда остаје
Подаци показују да тржиште рада у Републици Српској није у стагнацији, али и да економски раст није равномјерно распоређен.
Док мањи број сектора нуди високе плате и бољи животни стандард, највећи број радника запослен је у областима гдје су примања испод просјека.
Зато кључно питање више није само колико људи има посао, већ колико им тај посао омогућава квалитетан и достојанствен живот.
Шта Ви мислите о овоме?