Temu.jpeg

Иста хаљина на Темуу 24 КМ, у БиХ 90 КМ: Како купци насједају на лажна снижења

Трагајући за љетном хаљином или неким другим одјевним предметом, многи купци су се бар једном сусрели са „одличном понудом“ која важи „још само данас“. Примјер који илуструје проблем је куповина хаљине наводно снижене 50 одсто – са 179,99 КМ на 89,99 КМ. Купац је увјерен да је направио добар посао, а онда неколико минута касније на друштвеним мрежама види потпуно исти производ на платформи попут Темуа за 24 КМ, преноси Бука.

Тада постаје јасно да „велики попуст“ можда није била права уштеда, већ производ који је претходно купљен по знатно нижој цијени и потом препродат уз велику маржу.

Поставља се питање да ли поједине продавнице у БиХ набављају јефтину робу са интернет платформи, а затим је домаћим купцима продају по вишеструко већим цијенама. Додатни проблем представљају огласи у којима се серијска роба представља као ручно рађена, јединствена или дизајнерска, иако је у стварности ријеч о масовној производњи.

Из Институције омбудсмана за заштиту потрошача у БиХ потврђују да представљање серијски произведене робе као уникатне, ауторске или дизајнерске може представљати обмањујућу пословну праксу.

Ипак, истичу да је велики проблем то што се оваква продаја често не одвија преко регистрованих трговаца, већ путем профила физичких лица на друштвеним мрежама.

Према њиховим подацима, у десетинама ранијих притужби које су се односиле на сличне случајеве, жалбе углавном нису биле упућене против регистрованих фирми, већ против појединаца који су продавали робу путем интернета.

У таквим ситуацијама, наводе из Институције, случај може прећи из области заштите потрошача у област могуће преваре, за шта су надлежни органи који се баве високотехнолошким криминалом.

Лажна снижења нису дозвољена

Према важећим прописима у БиХ, трговац не смије приказивати снижену цијену уз знатно већу „стару цијену“ ако не може доказати да је производ заиста раније продаван по тој цијени.

Из Институције омбудсмана наводе да регистровани трговци данас рјеђе користе овакве праксе због појачаног надзора и сарадње са инспекцијским органима.

Ипак, проблем је и даље присутан на друштвеним мрежама, гдје се често појављују огласи са огромним попустима и тврдњама које немају стварно покриће.

Потрошачи морају провјерити шта купују

Закон о заштити потрошача прописује да купцу морају бити доступне јасне информације о производу – његовом поријеклу, произвођачу, саставу, својствима и другим важним карактеристикама.

То значи да трговац не смије серијски произведен производ представљати као ручни рад или уникатан артикал ако за такву тврдњу нема доказ.

Потрошачима се савјетује да прије куповине провјере да ли је продавац регистрован, да ли издаје фискални рачун, какви су услови поврата робе и да ли су подаци о производу јасно наведени.

Уколико сумњају да су преварени, важно је да сачувају све доказе – рачун, преписку са продавцем, фотографије огласа, опис производа и друге податке који могу показати начин на који је роба представљена.

Када се купује од регистрованог трговца, потрошач има знатно већу могућност заштите својих права. Код анонимних продаваца на друштвеним мрежама, остваривање права је много сложеније.

Из Институције омбудсмана подсјећају на правило које годинама истичу: „Едукован потрошач је заштићен потрошач.“

Јер иза привлачног огласа, огромног попуста и „јединственог“ производа понекад се може крити само добро осмишљена продајна стратегија која купца на крају кошта много више него што је очекивао.