Vlada-RS-3-min.jpg

Министарство трговине и туризма Републике Српске објавило је резултате Јавног конкурса за финансирање пројеката у области туризма. Листа од 57 одобрених пројеката изазвала је низ реакција на друштвеним мрежама, и то не због тога што је листа импресивна, него због тога што није.

Од 57 пројеката који су добили подршку, један једини долази из Херцеговине. Туристичка организација Требиња добила је средства за адаптацију и уређење локалитета Арсланагића/Перовића моста.

Шта се сматра развојем туризма у Републици Српској

Међу пројектима који су прошли конкурс налазе се адаптација кафића у Градишци, монтажа перголе у Бањој Луци, набавка лежаљки за базене у Шамцу, обнављање опреме пицерије у Бањој Луци, проширење сале за прославе у Теслићу и изградња базена у Палама, пише "Наша Херцеговина".

Фудбалски клуб из Котор Вароша добио је средства за ЛЕД дисплеј. Удружење из Бање Луке за викенд у природи. Други за дане воћа у Брчком.

Укупно 24 од 57 одобрених пројеката долазе из Бање Луке или њене околине.

Реакције које говоре саме за себе

На друштвеној мрежи X коментари су били директни.

Једна од корисница поставила је логично питање:

„Значи може се пријавити приватно лице да направи себи базен или уреди конобу и обећа да ће то бити туристичка понуда по принципу пинки промис?“

Одговори:

„Ево да, али не знам како правдају уложена средства. Вјероватно имају неку врсту контроле.“

Други коментар био је још директнији: „Ми смо спрдачина од државе и туристичке понуде.“

Питање да ли има смисла да кафићи и ресторани добијају новац из фонда за развој туризма отворило је ширу расправу о томе ко заправо може конкурисати и на основу којих критерија се пројекти оцјењују.

Херцеговина и туризам који се не примјећује

Херцеговина је у посљедњих неколико година постала једна од најпрепознатљивијих туристичких дестинација у региону. Требиње, Билећа, Невесиње, Гацко, све су то мјеста са јасним туристичким потенцијалом који привлачи све већи број гостију.

Али од 57 одобрених пројеката, један једини долази из тог краја. И то пројект вриједан 10.000 KM од максималних 30.000 марака по пројекту, који је био горња граница конкурса.

Гацко је конкурисало за уређење извора Неретве и није прошло.

Остатак Херцеговине на овој листи практично није заступљен. Истовремено се поставља питање колико је уопште било пријава из тог дијела. Један од разлога могао би бити недовољна информисаност, будући да није ријеткост да заинтересовани, управо због неупућености, не конкуришу на овакве јавне позиве.

Питање које остаје

Конкурс је формално отворен за све субјекте који испуњавају услове. Право на средства имају привредна друштва, предузетници, удружења, невладине организације, јединице локалне самоуправе и туристички субјекти.

Али резултати показују да систем који је замишљен као подршка развоју туризма у пракси функционише као подршка махом бањалучким кафићима, ресторанима и удружењима са нејасним туристичким ефектом.

Поставља се питање да ли надлежни у Републици Српској туризам посматрају као озбиљну привредну грану која захтијева стратешка улагања, или као ставку у буџету кроз коју се дијеле мањи грантови без јасног ефекта на стварни развој дестинација.

Један ЛЕД дисплеј за фудбалски клуб и једна пергола у Бањој Луци не чине туристички развој Републике Српске. А Херцеговина, која има ријеке, планине, историју и све већи број гостију, из овог конкурса излази готово празних руку.