
Њемачки произвођач батерија „Варта“ поново се нашао у озбиљним финансијским проблемима, а компанија је покренула стечајни поступак. Вјеровници желе издвојити пословање са познатим кућним батеријама, док би преостала два пословна подручја могла завршити у стечају.
Мало је брендова батерија толико препознатљиво као „Варта“. Било да је ријеч о уређајима, свјетиљкама, играчкама или аутомобилима, плаво-жуте батерије из њемачког Елвангена већ деценијама налазе се у милионима домаћинстава широм свијета.
Према сопственим подацима, компанија запошљава око 3.260 радника, од којих велики број ради у Елвангену. Посљедњи објављени подаци из 2024. године показују да је „Варта“ тада остварила приход већи од 790 милиона евра, али и губитак од око 64,5 милиона евра.
Поред познатих кућних батерија, компанија производи и микробатерије, које се, између осталог, користе у слушним апаратима, као и системе за складиштење енергије за домаћинства и индустрију.
Фабрика у баварском Нердлингену, у којој ради око 350 људи, требало би да буде затворена ове јесени. Како је објављено у мају, „Епл“ је одустао од сарадње као најважнији купац овог погона, а нови велики купци нису пронађени.
„Варта“ до новембра још производи дугмасте батерије за бежичне слушалице америчког технолошког гиганта, али би се оне убудуће највјероватније набављале из Азије.
Из компаније су као главне узроке нове кризе навели значајно погоршање тржишних услова, слабију потражњу, неповољна кретања девизних курсева, али и одлуку кључног купца да прекине сарадњу.
Захтјев за покретање стечајног поступка не односи се само на „Варту АГ“, матичну компанију са сједиштем у Елвангену, већ и на њене оперативне јединице „Варта Мајкробатери“, „Варта Мајкро Продакшн“ и „Варта Стораџ“.
Најважнији вјеровници, међу којима су „Дојче банка“ и инвестициони фондови „РБЦ БлуБеј“, „Блантајер“ и „Вајтбокс“, више не виде одрживо рјешење за цијелу компанију. Због тога желе да издвоје пословање са кућним батеријама и за њега успоставе нову власничку структуру.
Од 1887. године до данашње кризе
Почеци „Варте“, чије име је састављено од почетних слова њемачког израза који означава продају, пуњење и поправку преносивих акумулатора, сежу у 1887. годину.
Већ је истраживач Фридтјоф Нансен током своје поларне експедиције користио „Вартине“ батерије.
Међутим, историја компаније има и веома мрачну страницу. Почетком двадесетих година прошлог вијека, у контроверзном преузимању акција тадашње компаније „АФА“, власник постаје Гинтер Квант.
Породица Квант, данас позната прије свега као један од власника „БМВ-а“, велики дио свог богатства стекла је током периода нацистичке Њемачке. У фабрикама акумулатора под управом Кванта масовно су радили затвореници концентрационих логора и ратни заробљеници, који су били изложени киселинама, олову и другим опасним материјама, практично без заштите.
Након Другог свјетског рата Гинтер Квант је у процесу денацификације прошао релативно благо, док је пословање касније преузео његов син Херберт Квант.
Тек 2000. године породица је почела продавати своје акције, у периоду када је постало јасно да су компанији потребне велике инвестиције. „Варта“ је још током деведесетих година запала у кризу, након чега је подијељена и постепено распродавана.
Аустријанац Михаел Тојнер ушао је у компанију 2007. године. Купио је одјељење за микробатерије и десет година касније га извео на берзу.
У почетку се чинило да је потез био успјешан. Развој је подстакла нагло растућа потражња за пуњивим литијум-јонским батеријама, које се користе, између осталог, у бежичним слушалицама и паметним сатовима.
„Варта“ је 2019. године поново купила и одјељење за кућне батерије. Компанија је за само неколико година готово учетворостручила приходе.
Како би проширила производњу, уложени су милиони евра, али су истовремено преузети и нови дугови. У том периоду компанија је ушла и у развој батеријских ћелија за електрична возила.
Прве озбиљне пукотине појавиле су се 2022. године. Показало се да је „Варта“ постала превише зависна од једног од својих највећих купаца – „Епла“.
Након тога је дошло до успоравања глобалног економског раста и раста инфлације, што је додатно погодило тржиште потрошачке електронике. Потражња за малим батеријама је ослабила, док су „Варти“ додатне проблеме стварали конкуренција са Далеког истока и потешкоће у ланцима снабдијевања.
Додатни проблем представљала је и „Вартина“ батерија за електричне аутомобиле, која је остала производ за релативно мали сегмент тржишта.
Намијењена је хибридним возилима и може да складишти релативно малу количину електричне енергије. Она складишти енергију насталу током вожње, на примјер приликом кочења, која се затим користи за покретање електричног мотора који помаже мотору са унутрашњим сагоријевањем.
Управа „Варте“ је више пута тврдила да постоји велики број заинтересованих купаца, али је једини јавно познати купац у том периоду био „Порше“.
Оперативни проблеми, високи дугови и велики губици додатно су погоршали ситуацију, па је „Варта“ све дубље тонула у кризу.
Запослени су најприје упућени на скраћено радно вријеме, а касније су укинуте стотине радних мјеста. Представници радника и акционара за лоше стање првенствено су кривили грешке менаџмента.
И сам Тојнер, који је предсједник Надзорног одбора „Варте“, недавно је признао да су циљеви били постављени превисоко.
„Покренули смо различите пројекте, много улагали и проширили производњу“, рекао је он, додајући да је превише новца уложено превише олако.
Ипак, познаваоци индустрије сматрају да „Варта“ и даље има потенцијал.
Компанија, између осталог, ради на натријум-јонским батеријама, које се сматрају једном од технологија будућности. На тој основи могли би се развити велики и одрживији системи за складиштење енергије у Европи.
Проблем је, међутим, што је за такву будућност потребан новац.
Према подацима вјеровника, „Варти“ је краткорочно потребно неколико десетина милиона евра како би одржала редовно пословање. Уз то долазе и велика улагања која ће компанији бити потребна у наредним годинама.
Шта Ви мислите о овоме?