Glasacki lisitic.jpeg

Новине на изборима у БиХ: Гласање остаје на папиру, али стижу скенери и отисак прста

Грађане Босне и Херцеговине на октобарским изборима очекује неколико значајних новина, али сам начин гласања неће бити драстично промијењен. Гласачки листићи остају папирни, бирачи ће и даље гласати заокруживањем кандидата, а гласови ће се и даље бројати ручно.

Ипак, изборни процес биће додатно контролисан новим технологијама, чији је циљ смањење могућности изборних злоупотреба, преноси Бука.

Најважније промјене су:

  • гласање остаје папирно – бирачи ће и даље заокруживати кандидате на листићима, а резултати ће се провјеравати уз помоћ скенера;
  • уводи се идентификација отиском прста – прије преузимања гласачког листића бирачи ће потврђивати идентитет како би се спријечило гласање у име других особа;
  • неће бити дигиталног гласања – грађани неће гласати путем екрана или електронских уређаја;
  • нови систем представља комбинацију папирног гласања и технологије за контролу изборног процеса.

О новинама је у BUKA подкасту говорио Дамјан Ожеговић из Transparency International-а БиХ.

Папирни листићи остају, али стижу скенери

Ожеговић је појаснио да неће бити електронског гласања, како се често погрешно представља у јавности.

„Гласаће се готово идентично као и до сада. И даље ће постојати гласачки листићи, а гласови ће се бројати ручно. Разлика је у томе што ће резултат ручног бројања морати одговарати ономе што евидентирају скенери“, рекао је Ожеговић.

Скенери неће провјеравати бираче, већ ће очитавати искључиво гласачке листиће након што их бирач убаци у гласачку кутију.

Отисак прста против злоупотреба бирачког списка

Једна од највећих новина биће идентификација бирача отиском прста прије преузимања гласачког листића.

Према ријечима Ожеговића, циљ ове мјере је спречавање злоупотреба које су годинама пратиле изборни процес.

„До сада смо имали случајеве да једна особа гласа у име више бирача. Забиљежени су и случајеви гласања у име људи који нису изашли на изборе, који више не живе у БиХ, па чак и преминулих бирача“, навео је он.

Како је додао, управо би биометријска идентификација требало да онемогући такве злоупотребе.

Бирачи неће морати да уче нови систем

Иако ће бити уведене нове технологије, грађани неће морати пролазити посебну обуку.

На бирачком мјесту поступак ће остати исти – бирач добија листић, одлази у кабину, означава кандидата и убацује листић у кутију.

Једина разлика биће у изгледу листића.

„Листићи ће бити мањи како би их скенер могао очитати, али ће бирачи и даље имати комплетан списак кандидата. Неће бити потребно ништа памтити унапријед“, рекао је Ожеговић.

Нема гласања преко екрана

Ожеговић је нагласио да грађани неће користити електронске уређаје за избор кандидата.

„Дигитално гласање би подразумијевало екран на којем бирач бира кандидата. Тога неће бити. Задржан је традиционални начин гласања како се грађани не би збуњивали“, истакао је он.

Нови систем би, према његовим ријечима, требало да споји досадашњи начин гласања са технологијом која ће служити као додатна контрола.

Могу ли нове технологије спријечити крађу гласова?

Ожеговић сматра да ниједан изборни систем није потпуно без грешке, али да ће нове технологије значајно отежати изборне манипулације.

Он је подсјетио да су пилот-пројекти показали одређена одступања у односу на бирачка мјеста на којима технологија није коришћена, што указује да су чланови бирачких одбора били опрезнији када су знали да је њихов рад под додатном контролом.

Посебно је истакао да би требало бити онемогућено накнадно мијењање изборних резултата након затварања бирачких мјеста.

„Неће више бити могуће оно што се годинама дешавало након затварања бирачких мјеста – да се накнадно дописују гласови, мијењају записници или да једна особа гласа у име више бирача. Све ће морати одговарати ономе што покажу и скенери и папирни листићи“, закључио је Ожеговић.