Људи живе дуже, али све више година проводе у болести, показује ново истраживање

Људи живе дуже, али све више година проводе у болести, показује ново истраживање

Људи данас живе дуже него икада раније, али све већи дио тих додатних година проводе нарушеног здравља, показује ново истраживање објављено у научном часопису The Lancet Public Health.

Студија, која је обухватила 204 земље и територије, показује да се животни вијек продужава брже него што се побољшава здравље становништва. Због тога аутори упозоравају да здравствени системи више не би требало да буду усмјерени само на продужење живота, већ и на побољшање његовог квалитета, преноси Бука.

Према резултатима истраживања, људи су током 2023. године у просјеку провели 14,5 одсто живота у лошем здравственом стању. Научници истичу да дужи живот све чешће прати већи број хроничних обољења, инвалидитета и других здравствених проблема који не доводе до смрти, али значајно утичу на квалитет живота.

Истраживање је показало да земље са најдужим животним вијеком истовремено имају и већи број година проведених у лошем здрављу. То указује да се период болести не одлаже за сам крај живота, већ се продужава током одраслог доба.

Становници најбогатијих земаља свијета 2023. године у просјеку су 15,7 одсто живота провели нарушеног здравља. Највећи раст забиљежен је у Холандији, док су највећи јаз између очекиваног животног вијека и година проведених у добром здрављу имале Сједињене Америчке Државе, Аустралија и Канада.

Најчешћи узроци година проведених у лошем здрављу су обољења мишићно-коштаног система, нарочито болови у доњем дијелу леђа, ментални поремећаји, болести чула попут губитка слуха, као и ненамјерне повреде.

У сиромашнијим земљама међу водећим узроцима су и неухрањеност, респираторне инфекције, туберкулоза и занемарене тропске болести.

Истраживачи као најважније факторе ризика издвајају повишен индекс тјелесне масе, неухрањеност мајки и дјеце, пушење, повишен ниво шећера у крви и загађење ваздуха.

Главни аутор студије, директор Института за здравствену метрику и процјену при Универзитету Вашингтон Кристофер Мари, поручио је да се будући напредак у здравству неће мјерити само бројем година живота, већ бројем година проведених у добром здрављу.

Према његовим ријечима, потребна су већа улагања у превенцију, дугорочно лијечење хроничних болести, рехабилитацију и услуге менталног здравља како би се смањио број година које људи проводе са здравственим тегобама.

Аутори закључују да унапређење здравог старења може донијети веће здравствене, друштвене и економске користи него само продужење животног вијека, због чега позивају на већа улагања у превентивну здравствену заштиту и дугорочну његу становништва.