Novac poklanjanje.jpeg

Готовина у Европи није пред укидањем, али њена улога све више слаби. Прошла, 2025. година, била је прва у којој су Нијемци чешће плаћали безготовински него новчаницама и кованицама, што је додатно покренуло расправе о будућности физичког новца.

Ипак, тврдње да Европска унија планира потпуно укидање готовине нису тачне. Европска централна банка (ЕЦБ) и даље подржава њено коришћење, а у припреми су и нове серије еврокованица. Европске институције чак разматрају правила којима би се осигурало да трговци и даље прихватају готовинска плаћања, преноси Бука.

Прави проблем, према анализи баварског јавног сервиса БР, није политичка одлука о укидању готовине, већ чињеница да је грађани све мање користе.

Све мање банкомата, све више дигиталних плаћања

У Њемачкој, али и широм Европе, број банкомата и пословница банака годинама опада. Грађани све чешће плаћају картицама или мобилним телефонима, док поједини трговци покушавају да пређу на искључиво дигиталне моделе наплате.

Економска психологиња Јулија Питерс упозорава да се у расправама о готовини често занемарује њена шира друштвена улога.

Готовина није само средство плаћања, већ и начин очувања приватности и финансијске укључености. Користе је дјеца, старије особе, грађани који нису дигитално оспособљени, као и они који немају приступ банкарским услугама.

Дигитална плаћања носе и нове трошкове

Безготовинско плаћање доноси практичност, али није без посљедица. Картичне компаније наплаћују накнаде трговцима, које се у коначници често прелијевају на потрошаче кроз више цијене производа и услуга.

Истовремено, дигитална плаћања остављају траг. Свака трансакција може постати дио великих база података о навикама потрошача, што отвара питања заштите приватности и контроле над финансијским информацијама грађана.

Зависност од страних платних система

Једно од кључних питања које се све чешће поставља јесте зависност Европе од великих америчких платних система попут Визе, Мастеркарда и ПејПала.

Стручњаци упозоравају да би евентуални политички или технички прекид рада тих система могао имати озбиљне посљедице по европску економију, јер велики дио свакодневних плаћања зависи од приватних компанија са сједиштем ван Европе.

Кризе показују вриједност готовине

Искуства из кризних ситуација показала су да физички новац и даље има важну улогу. Током великог нестанка електричне енергије у Шпанији и Португалији 2025. године, многи грађани који су имали готовину били су у предности јер дигитални системи ниссу увијек функционисали.

Због тога су неке земље, попут Шведске, које су раније снажно гурале безготовинско друштво, почеле поново наглашавати потребу да готовина остане доступна.

Дигитални евро није замјена за готовину

Европска унија истовремено развија дигитални евро, чије се увођење очекује око 2029. године. Циљ тог пројекта није замјена готовине, већ стварање европске дигиталне алтернативе приватним платним системима.

Предсједница ЕЦБ-а Кристин Лагард више пута је нагласила да би дигитални евро требало да буде допуна постојећем новцу, а не његова замјена.

Најважније питање зато можда није хоће ли готовина нестати, већ колико ће дуго остати стварна алтернатива дигиталним плаћањима.

Јер новац није само начин куповине – он је и питање приватности, сигурности и контроле над властитим финансијама.