БАЊАЛУКА – Промјена страначких дресова у БиХ постала је све учесталија, па би и најбољи познаваоци политичких прилика тешко набројали сва имена оних који су у протеклим мјесецима добили етикету такозваних прелетача.
За прелазак из једне у другу странку у Републици Српској одлучили су се и поједини народни посланици, док се сличан тренд на локалном нивоу, у општинама и градовима, биљежи готово свакодневно, преносе Независне.
Када су у питању крупнији политички трансфери, у посљедње вријеме издвојила су се два имена.
Тако је Милан Савановић, посланик у Народној скупштини Републике Српске, напустио Покрет „За правду и ред“ и приступио Покрету „Сигурна Српска“. Потом је дотадашњи посланик Демоса Синиша Мијатовић приступио Социјалистичкој партији Српске (СПС), након чега је СПС почетком јула формирао посланички клуб у Народној скупштини Републике Српске.
У међувремену, готово да не прође дан, а да из неке локалне заједнице не стигне информација да су поједини одборници напустили своју досадашњу странку и приступили другој. Почетком јула објављено је и да је комплетан Градски одбор Демоса из Зворника приступио СПС-у.
Слична ситуација биљежи се и у Федерацији БиХ, гдје је пажњу јавности привукла вијест да је Зијад Крњић, члан Управног одбора Управе за индиректно опорезивање БиХ, напустио Странку демократске акције (СДА) и приступио Странци за БиХ (СБиХ), те ће на предстојећим изборима бити носилац листе за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ у Изборној јединици 4.
Политиколог Драгана Делић истиче да, како се приближава изборни циклус, политичка сцена постаје све динамичнија, али и све оптерећенија учесталим промјенама страначких дресова.
„Иако политичари такве одлуке најчешће правдају идеолошким неслагањима, у позадини се често налазе лични и прагматични интереси. Преласци из једне странке у другу најчешће су мотивисани жељом за бољом позицијом на изборним листама, задржавањем функција или политичким опстанком“, рекла је Делићева за „Независне новине“.
Она додаје да таква пракса нарушава повјерење грађана, јер бирачи очекују досљедност и одговорност према мандату који су дали.
„Када изабрани представници мијењају политичку страну, ствара се утисак да су лични интереси важнији од воље грађана. То додатно продубљује неповјерење у институције и политички систем. Зато је политичка досљедност један од кључних предуслова за јачање демократске културе и враћање повјерења грађана у изборни процес“, нагласила је Делићева.
Политиколог Михајло Машић сматра да је најчешћи мотив преласка из партије у партију – лични интерес.
„У овом периоду, када се креирају листе за изборе, посебно можемо уочити да долази до промјене страначких дресова управо због личног интереса, који се испољава кроз позицију коју ће одређени кандидат заузети на страначкој листи и кроз компензационе мандате“, рекао је Машић.
Због тога смо, додаје он, имали више ситуација у којима су поједини кандидати промијенили политичку партију непосредно уочи предаје кандидатских листа.
„Наравно, то није једини мотив. Ту су и постизборна обећања, као и функције које ће се дијелити након избора, па поједини политички актери већ сада гледају свој интерес за период послије избора, иако су изборни резултати још далеко“, рекао је Машић за „Независне новине“.
Шта Ви мислите о овоме?