Данас се на друштвеним мрежама смијењују трендови у свијету посластица – од популарне Дубаи чоколаде до јапанског чизкејка који је освојио љубитеље слаткиша широм свијета.
Међутим, много прије модерних дезерата са егзотичним састојцима, у српским кућама припремале су се посластице које су се преносиле са генерације на генерацију.
Наше преткиње нису имале полице пуне чоколаде, ваниле, шлага и готових додатака. Слаткиши су се правили од онога што је било доступно – меда, воћа из баште, ораха, млијека и житарица.
Управо зато су најстарији колачи често били једноставни, али пуни укуса и симболике.
Тешко је одредити један једини „најстарији колач у Србији“, јер се слатка јела нису одувијек припремала у облику какав данас познајемо. Прве посластице биле су једноставне комбинације воћа, меда и орашастих плодова.
Ипак, међу најстаријим колачима који припадају традицији ових простора издваја се медовњача, док је међу посластицама које су се вијековима одржале у српским домовима посебно мјесто заузео сутлијаш.
Медовњача – слаткиш из времена када је мед био главни заслађивач
Прије него што је шећер постао широко доступан, мед је био један од најважнијих заслађивача у средњовјековној Србији. Због тога су се први слаткиши често правили управо од њега.
Медовњача је била једноставна посластица од меда, брашна и ораха. Није била раскошна попут данашњих торти, али је у времену када су слаткиши били ријеткост представљала посебан залогај.
Рецепт за старинску медовњачу
Састојци:
- 300 г брашна
- 200 г меда
- 100 г мљевених ораха
- 1 кашичица соде бикарбоне
- мало цимета
- 100 мл воде
Припрема:
Мед се благо загрије, помијеша са водом, а затим се додају брашно, ораси, сода бикарбона и зачини. Умућена смјеса сипа се у плех и пече око 30 минута на 180 степени. По жељи се након печења може премазати медом.
Сутлијаш – оријентална посластица која је постала дио српске кухиње
Сутлијаш је у Србију стигао током османске владавине, највјероватније од 15. вијека, заједно са многим јелима оријенталне кухиње.
Захваљујући једноставним састојцима – пиринчу, млијеку и шећеру – брзо је постао омиљен у домаћинствима.
Временом је постао један од оних колача који подсјећају на дјетињство, бакину кухињу и недјељне ручкове.
Рецепт за традиционални сутлијаш
Састојци:
- 1 л млијека
- 150 г пиринча
- 100 г шећера
- 1 ванилин шећер
- цимет по жељи
Припрема:
Пиринач се скува у мало воде, затим се додаје млијеко и кува на лаганој ватри док не постане кремаст. Пред крај се додају шећер и ванила. Сервира се хладан, посут циметом.
Печене јабуке са медом – дезерт наших предака
Прије компликованих торти и колача са више слојева, воће је често било основа посластица.
Печене јабуке са медом биле су један од најједноставнијих дезерата старог времена. Јабуке су се пекле, пуниле орасима и преливале медом, стварајући посластицу од свега неколико састојака.
Рецепт
Састојци:
- 6 јабука
- 6 кашичица меда
- 100 г ораха
- мало цимета
Припрема:
Јабуке се очисте и напуне орасима, медом и циметом. Пеку се око пола сата на 180 степени док не омекшају.
Дуње у меду – мирисна посластица из старих кућа
Дуња је вијековима била посебно цијењено воће у Србији. Осим што је красила ормаре и собе својим мирисом, користила се и за припрему слатких јела.
Дуње у меду биле су једноставан, али цијењен дезерт који се често служио гостима.
Рецепт
Састојци:
- 3 дуње
- 4 кашике меда
- 100 г ораха
- мало цимета
Припрема:
Дуње се исјеку и кувају док не омекшају. Након тога се прелију медом и поспу орасима.
Мандулат – колач са медитеранским утицајем
Мандулат је посластица од бадема или ораха, меда и бјеланаца. На српске трпезе стигао је преко веза са Дубровником и Медитераном, а због скупих састојака дуго је био резервисан за богатије слојеве.
Рецепт
Састојци:
- 200 г бадема или ораха
- 150 г меда
- 2 бјеланца
- мало лимунове коре
Припрема:
Мед се загрије, а бјеланца умуће у чврст снијег. Мед се постепено додаје уз мијешање, затим се убацују бадеми или ораси. Маса се обликује и након хлађења сијече на штанглице.
Ванилице – симбол славских и празничних трпеза
Ванилице су се појавиле током 19. вијека, када су ситни колачи под утицајем средњоевропске кухиње постали дио грађанских трпеза.
Спој прхког тијеста, ваниле и домаћег пекмеза учинио их је једним од највољенијих домаћих колача.
Рецепт
Састојци:
- 500 г брашна
- 250 г масти или путера
- 100 г шећера у праху
- 1 ванилин шећер
- сок и кора лимуна
- пекмез за спајање
Припрема:
Замијесити прхко тијесто, развући га и вадити мале кругове. Пећи кратко док остану свијетли. Спајати пекмезом и уваљати у шећер у праху.
Ораснице – колач који је опстао генерацијама
Ораснице су се одржале управо због једноставности. Са свега неколико састојака постале су неизоставан дио празничних трпеза.
Рецепт
Састојци:
- 3 бјеланца
- 250 г шећера
- 300 г мљевених ораха
- неколико капи лимуновог сока
Припрема:
Умутити бјеланца са шећером, додати орахе и обликовати колачиће. Сушити у рерни на нижој температури док не постану хрскави.
Добош торта – европски класик на српским трпезама
Добош торту осмислио је мађарски посластичар Јожеф Добош 1884. године. Убрзо је постала популарна широм Аустроугарске, па и у Србији.
Танке коре, чоколадни фил и препознатљиви слој карамела учинили су је једном од најцјењенијих торти крајем 19. и почетком 20. вијека.
Реформа торта – краљица домаћих торти
Реформа торта настала је почетком 20. вијека у Србији и сматра се једном од најпознатијих домаћих торти.
Коре са орасима, богат чоколадни фил и раскошан укус учинили су је неизоставном на славама, свадбама и великим прославама.
За многе је управо Реформа торта синоним за прави домаћи колач, преноси Она.рс.
Историја домаћих посластица показује да најљепши колачи често нису они са највише састојака, већ они који носе причу, мирис дома и успомене генерација.
Шта Ви мислите о овоме?