У требињском Културном центру представљене су двије књиге Веселинке Кулаш – збирка поезије „Шкољка са дна дана“ и збирка прича „Блуз пламтећих ћерушпана“.
Иако су ово њена прва објављена дјела, Кулаш је истакла да се књижевним стваралаштвом бави већ дуго.
Збирка „Шкољка са дна дана“ доноси пјесме о универзалним темама које заокупљају човјека откако је почео да осјећа, размишља и ствара.
„Структура збирке подсјећа на разговор који се постепено шири. У почетку доминирају теме ријечи, њене моћи и немоћи, као и саме пјесме. То је програмска поезија, а касније се отварају различити кругови у којима преовладавају однос према смрти, пролазност и стварност, да би се дошло до љубави и тишине. Какав би то био пјесник који не пише о љубави и тишини? Теме нису нове, али ће читаоци сами закључити на који начин су представљене“, рекла је Кулаш.
Према њеним ријечима, одувијек јој је била блиска поезија која је истовремено сликовита и мисаона.
„Волим када неко суштинско егзистенцијално питање, попут смисла живота, прође кроз нешто сасвим конкретно – каменчић, пијесак или прозор. То је својеврстан лук од опипљивог и конкретног до метафизичког“, објаснила је Кулаш.
Збирка прича „Блуз пламтећих ћерушпана“ већ необичним насловом привлачи пажњу читалаца, а у њеном средишту су свакодневица и судбине обичних људи.
„Књига је мозаик у чијем је средишту свакодневица. То су приче о обичним људима, о онима који живе на ивици. Радња се одвија у једном граду на југу, у нашем граду, али приче не желе да остану закључане у његовој географији. Град је само сценографија или емоционални пејзаж, јер оно што се дешава у причама, уз неопходне измјене, може да се догоди било гдје“, навела је ауторка.
Она је додала да јунаци њених прича нису звијезде друштвених мрежа нити антички хероји, већ људи које свакодневно сусрећемо, али их често и не примјећујемо.
„То су људи које можете видјети у реду пред шалтером, у банци или на пијаци. Они прођу поред вас, а ви их не примијетите. Живе своју свакодневицу као и сви ми, а она пружа читав распон – од егзистенцијалне пустоши до чудесне љепоте. Људи о којима пишем најчешће корачају ивицом. Неки је пређу и остану, неки се врате, а неки су читав живот на њој. То је ивица између умора и достојанства, прихватања и отпора, одустајања и упорне потребе да се остане вјеран себи“, истакла је Кулаш.
Модератори књижевне вечери били су Лана Ћапин и Мато Ратковић, дугогодишњи сарадници и некадашњи ученици Веселинке Кулаш, који су учествовали и у музичком дијелу програма. Изненађење вечери приредио је млади музичар из Мостара Мехо Туцаковић, наступом на труби.
Веселинка Кулаш добитница је награде на регионалном конкурсу „Књига 2026“, који је расписала Издавачка кућа „Бесани“. Захваљујући тој награди, ова издавачка кућа објавила је њене прве двије књиге.
Кулаш је рођена у Дубровнику. Дипломирала је на Филозофском факултету у Сарајеву, гдје је једно вријеме радила као асистент. Постдипломске студије завршила је на Филолошком факултету у Београду, а највећи дио радног вијека провела је као професор српског језика и књижевности у требињској Гимназији „Јован Дучић“.
Представљање књига организовао је Културни центар Требиње.
Шта Ви мислите о овоме?