Требињска бригада Војске Републике Српске обиљежава данас 34. годишњицу пресудних борби у којима је, 13. јула 1992. године, заустављен напад хрватских снага на Требиње. Одлучношћу и храброшћу њених припадника одбрањен је град, а овај датум касније је установљен као Дан Требињске бригаде.
Поводом годишњице, код централног спомен-обиљежја браниоцима Требиња од 1991. до 1996. године одата је почаст погинулим борцима.
Цвијеће су положиле бројне делегације, некадашњи саборци и чланови породица погинулих бораца, а паљењем свијећа сачувана је успомена на оне који су своје животе уградили у одбрану града.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић поручио је да свака бригада има своју историју, али да само ријетке јединице постану симбол части, истрајности и жртве читавог народа.
„Ратни пут Требињске бригаде остао је упамћен по храбрости, дисциплини и одговорном извршавању задатака. Њени припадници настојали су да своју дужност обављају часно, у складу са војничком етиком и правилима ратовања, чувајући углед јединице којој су припадали“, рекао је Ћурић.
Он је подсјетио да је кроз Требињску бригаду прошло око шест хиљада бораца и нагласио да се у Одбрамбено-отаџбинском рату исход није мјерио бројношћу и снагом непријатеља, већ величином светиње која се брани.
„Симболика видовданске и косовске жртве била је присутна и међу борцима Требињске бригаде. Није било важно колика сила пријети, већ колико је свето оно што браниш“, поручио је градоначелник.
Он је додао да жртва погинулих бораца представља један од темеља савременог идентитета Требиња и обавезује институције да наставе са јачањем подршке борачким категоријама.
Посебне емоције изазвало је обраћање ратног команданта Требињске бригаде Славка Жарковића који је подсјетио на јулске дане 1992. године, када су борци ове јединице успјели да зауставе напад далеко бројнијег и технички опремљенијег непријатеља.
„Тог 13. јула сломљена је нападна моћ елитних јединица Хрватске војске. Требињска бригада бројала је око шест хиљада људи и бранила фронт ширине од 80 до 100 километара, а у појединим тренуцима и дужи од тога. То је било далеко изнад свих војних стандарда и правила која смо учили у војним школама“, истакао је Жарковић.
Према његовим ријечима, посебан значај за одбрану имало је и то што је командно мјесто бригаде било смјештено непосредно уз прве борбене линије.
„Када су команданти били уз своје борце, дијелили исту опасност и исту неизвјесност, то је додатно јачало морал јединице“, нагласио је Жарковић.
Он је подсјетио да су Требињском бригадом командовали генерали Божидар Прстојевић, Радослав Зубац и пуковник Богдан Ковач, који су дали немјерљив допринос планирању и организацији одбране овог простора.
Слична сјећања подијелио је и некадашњи борац Србољуб Шкеро који је подсјетио да су се резервисти Војске Републике Српске супротставили професионалним и елитним јединицама Хрватске војске.
„Испред нас су биле прва, друга и четврта гардијска бригада Хрватске војске. Ми нисмо били професионалци већ резервисти који су бранили своје куће, породице и завичај. Издржали смо и сломили њихову офанзиву, посебно тог 13. јула на Влаштици“, истакао је Шкеро.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Милован Гагић нагласио је да су три основна задатка организације очување Републике Српске, његовање историје и традиције и брига о борачким категоријама.
„Ако истину о рату и жртви не пренесемо на млађе генерације, онда нисмо урадили довољно. Посебно ме радује што сам данас видио велики број дјеце на обиљежавању“, рекао је Гагић.
Он је указао и на потребу системског рјешавања проблема са којима се сусрећу борци, посебно када је ријеч о здравственој заштити и материјалном положају.
Предсједник Скупштине Градске борачке организације Требиње Петар Вуковић истакао је да је током прошле и прве половине ове године различите видове помоћи добило више од 220 бораца.
„Помоћ је пружана кроз финансијску и материјалну подршку, организацију превоза, лијечења и бањске рехабилитације. Наставићемо да будемо ослонац онима који су стварали Републику Српску“, поручио је Вуковић.
Свечаној академији на Споменику браниоцима Требиња 1991-1996. претходило је служење помена у цркви Светог кнеза Лазара, које је предводио владика Димитрије.
Кроз Требињску бригаду прошло је око 6.000 бораца. За Републику Српску живот је дало више од 260 припадника бригаде, чија су имена уписана на Споменику браниоцима Требиња и у Спомен-соби. За свој ратни пут бригада је одликована Орденом Петра Мркоњића, док је велики број њених припадника одликован и другим орденима и медаљама.
Шта Ви мислите о овоме?