Српски народ је на тежи начин и уз огромне жртве научио да се слобода не добија на тацни, него се она осваја како у рату, тако и у миру, истакла је српски члан Предсједништва Бих Жељка Цвијановић.
Цвијановић је истакла да поштовање и захвалност према онима који су за ту слободу положили своје животе или дали дијелове свог тијела, најмање је што им дугују институције и грађани Републике Српске.
Љубав према отаџбини
У обраћању на обиљежавању историјског догађаја од републичког значаја "Устанци Срба у Херцеговини - Невесињске пушке" у Невесињу, у организацији одбора за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Републике Србије, Цвијановић је нагласила да се у Херцеговини историја не учи само из књига, него се она живи и преноси са кољена на кољено и додала да Херцеговци своју прошлост памте и кроз усмена предања и народне мудрости које са поносом носе гдје год да оду.
- Велика ми је част што сам данас овдје, када обиљежавамо 151 годину од како је храбри српски народ одлучио да преузме ствар у своје руке и да се избори за слободу која му је вијековима била ускраћена. Нажалост, иако смо се након тог устанка ослободили јарма Отоманске империје, наша борба за слободу никада није престала - рекла је Цвијановић, пренијела је Срна.
Она је нагласила да су храбри и часни Херцеговци у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату још једном показали своју љубав према слободи и отаџбини.
- Митровданске офанзиве, и прва и друга, представљају неке од најзначајнијих битака које су омогућиле опстанак Републике Српске у којој данас, слободно и поносно, живимо и коју желимо оставити нашим будућим генерацијама.
Изазови
- Данас се пред нама налазе неки други изазови. Хвала Богу, умјесто пушке наше оружје данас су дипломатија, посвећеност економском развоју, јасан политички став и предан рад на јачању наших институција како би обезбиједили да Република Српска буде сигурно мјесто за живот свим генерацијама које долазе иза нас - нагласила је Цвијановић.
Она је рекла да та борба није лака и да су изазови данас другачији него што је то раније био случај.
- И зато се од нас, који смо добили повјерење народа да штитимо интересе Републике Српске и радимо на њеном развоју, очекује да на том задатку будемо мудри, стрпљиви и рационални. Од нас се очекује да увијек пажљиво слушамо шта нам то поручује народ. Стога је наша дужност да не изневјеримо идеале уткане у Невесињску пушку и Митровданску офанзиву, да ту слободу коју су нам дали наши преци, слободарски и правдољубиви народ Херцеговине и свих других дијелова Републике Српске, преточимо у нашу просперитетну, стабилну и сигурну будућност - указала је Цвијановић.
Завјет
Наш завјет је, каже она, да докажемо да њихова борба није узалудна, да чувамо наш идентитет, нашу традицију и институције Републике Српске, да не одустајемо од наших вриједносних принципа, наших обичаја, нашег идентитета и наше традиције.
- За то су нам потребни мир, стабилност, упорност, и трајна љубав, како једних за друге, тако и за оно што као заједница, дакле сви заједно, представљамо - нагласила је Цвијановић.
Такође, додала је, треба истаћи да Херцеговина није само чувар наше традиције или подсјетник на идеале које не смијемо изневјерити, већ и један од најважнијих стубова наше будућности и економског развоја у цјелини.
Према њеним ријечима, потенцијали који се налазе у цијелом овом крају - од пољопривреде, енергетике, туризма - представљају озбиљан темељ за даље инвестиције и унапређење економског положаја како Невесиња, тако и свих осталих општина Херцеговине.
- Наш циљ је да видимо Невесиње и херцеговачке општине као мјеста у којима млади остају, гдје заснивају своје породице и гдје виде сигурну перспективу за своју дјецу - рекла је Цвијановић.
Она је истакла да ће институције Републике Српске наставити да улажу у инфраструктуру, у локалну привреду и у пројекте који доносе нова радна мјеста.
- Наш циљ је снажна, економски независна и стабилна Република Српска која гради мостове сарадње, али која чврсто држи до својих права и свог идентитета. Драги Невесињци и сви остали Херцеговци, живимо у свијету који се брзо мијења и у којем влада непредвидљивост. Пред нама су нови глобални и регионални изазови. Ми ћемо као народ и као Република лакше проћи кроз те изазове ако разумијемо пут којим идемо и ако смо на том путу окупљени око интереса Републике Српске. У јединству народа и институција лежи снага наше заједнице - нагласила је Цвијановић.
Одата пошта
Званичници Републике Српске и Србије данас су у Крковима код Невесиња положили вијенце код спомен-обиљежја херцеговачких устаницима, поводом 151 године од Невесињске пушке, устанака српског народа у Херцеговини.
Вијенац су у име институција Републике Српске положили српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, предсједник Владе Саво Минић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Радан Остојић и делегација представника Српске у заједничким институцијама.
Код спомен-обиљежја устаницима вијенац је у име институција Србије положио државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић у пратњи генералног конзула Србије у Мостару Васе Гујића и представника Конзуларне канцеларије Србије у Требињу.
Цвијеће су положили и потомци устаника, као и делегације општине Невесиње и других херцеговачиких локалних заједница, представници града Бањалука, као и Трећег пјешадијског Република Српска пука, удружења од јавног интереса проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, те НОР-а.
Претходно је служен парастос херцеговачким устаницима.
Историја
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна, 1941. године, у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружње код Невесиња.
Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за дан устанка против окупатора.
Обиљежавање 151 године од Невесињске пушке организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.
Шта Ви мислите о овоме?