ПОДГОРИЦА – Политички договор о измјенама Устава Црне Горе, који се припрема уз снажан притисак европских структура, отворио је нове подјеле унутар парламентарне већине, јер, према наводима медија, у пакету уставних промјена нема мјеста за уставно позиционирање српског језика.
Према писању „Политике“, премијер Милојко Спајић, бивши предсједник Црне Горе Мило Ђукановић и предсједник Скупштине Андрија Мандић постигли су политички договор о првом кораку ка измјенама највишег правног акта, али без питања српског језика, иако се оно сматра једним од кључних идентитетских питања за српски народ у Црној Гори.
Према истим изворима, важну улогу у овом процесу имао је амбасадор Европске уније у Црној Гори Јохан Сатлер, који је, како се наводи, инсистирао да се уставне промјене ограниче на пакет неопходан за наставак европских интеграција, без отварања питања српског језика.
Подгоричке „Вијести“ објавиле су да је након састанка представника власти и опозиције Делегација Европске уније саопштила да је ријеч о кораку ка јачању политичког дијалога и изградњи међусобног повјерења, посебно у контексту постизања сагласности о уставним измјенама и другим одлукама за које је потребна квалификована већина.
Из Делегације ЕУ наведено је да су учесници састанка сагласни да покрену измјене закона из области унутрашњих послова и националне безбједности, као и да парламент формира посебну радну групу која ће пратити примјену закона о унутрашњим пословима и Агенцији за националну безбједност.
Такође је најављено да ће бити интензивирани напори за избор двоје судија Уставног суда, као и наставак дијалога о изборним реформама и именовањима која захтијевају ширу сагласност у Скупштини Црне Горе.
Према наводима „Вијести“, гласање о измјенама Устава неће бити одржано 6. јула, већ се очекује током седмице. Извори тог листа различито тумаче постигнути договор – једни тврде да је прихваћен највећи дио опозиционе платформе, док други сматрају да није испуњено ни 40 одсто њених захтјева.
За измјену Устава потребна је подршка 54 посланика, док парламентарна већина располаже са 47 гласова, што значи да без дијела опозиције, прије свега Демократске партије социјалиста, није могуће покренути процес уставних промјена.
Према оцјени саговорника „Политике“, то показује да се у оквиру европских интеграција обликује нови политички договор у којем су се на истој страни нашли Спајић, Ђукановић и Мандић, док су идентитетска питања, укључујући статус српског језика, остала ван предложених уставних измјена.
Према истим наводима, једина странка која неће подржати измјене Устава уколико њима не буде обухваћен српски језик јесте Демократска народна партија Милана Кнежевића.
Из ДНП-а су и раније поручивали да неће подржати уставне измјене ако се занемари чињеница да је српски језик језик највећег броја грађана Црне Горе. У тој странци сматрају да би усвајање измјена без тог питања представљало наставак политике идентитетског потискивања Срба.
Иако се у јавности уставне промјене представљају као технички услов за наставак европских интеграција и затварање преговарачких поглавља, изостављање питања српског језика показује да најосјетљивија идентитетска питања поново остају изван институционалног договора.
Шта Ви мислите о овоме?