Europol.jpeg

БРИСЕЛ – Криминалне мреже са Западног Балкана и даље имају једну од кључних улога у организованом криминалу који представља озбиљну пријетњу Европској унији, упозорава Европол у најновијој процјени најопаснијих криминалних група.

Иако је број идентификованих криминалних мрежа смањен са 821 на 731, Европол наглашава да организовани криминал није ослабљен, већ је постао прилагодљивији, међусобно повезан и технолошки напреднији.

Према најновијој анализи, 731 најопаснија криминална мрежа окупља више од 400.000 чланова различитих националности и дјелује у готово свим областима организованог криминала – од трговине дрогом и кријумчарења миграната, до трговине људима, сајбер криминала, финансијских превара и прања новца.

Посебно се истиче да су криминалне организације са Западног Балкана међу кључним партнерима латиноамеричких картела у међународној трговини кокаином.

Европол наводи да су ове мреже посљедњих година ојачале присуство у Латинској Америци, са циљем директног повезивања са произвођачима кокаина и контроле кријумчарских рута ка Европи.

У извјештају се описују и примјери мрежа које су организовале шверц великих количина кокаина из Јужне Америке, преко западне Африке и Канарских острва, до више европских држава, укључујући Белгију, Хрватску, Њемачку, Италију и Шпанију.

Европол истиче да криминалне мреже више не функционишу као затворене групе, већ као дио ширег међународног криминалног система који се брзо прилагођава.

Када једна организација буде разбијена, друге брзо попуњавају настали простор и настављају активности, наводи се у извјештају.

Такође се упозорава да чак 85 одсто најопаснијих мрежа користи легалне компаније за прикривање незаконитих активности и прање новца, док значајан дио њих дјелује годинама без прекида.

Посебно забрињава све већа употреба нових технологија, укључујући интернет платформе, шифроване комуникације и вјештачку интелигенцију, што отежава рад полицијских и безбједносних агенција.

Европол указује и на злоупотребу малољетника, који се све чешће регрутују за дистрибуцију дроге, прање новца и друге криминалне активности путем друштвених мрежа.

У закључку се наводи да борба против организованог криминала захтијева заједничко дјеловање и системске мјере, а не само хапшења појединачних вођа, јер се мреже веома брзо реорганизују и настављају са радом.