Sarajevo sadari.jpeg

Њемачки лист Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) у новом тексту доводи у питање тврдње о такозваном „Сарајево сафарију“, наводећи да не постоје поуздани докази да су током опсаде Сарајева богати странци организовано долазили и плаћали да пуцају на цивиле.

Под насловом „Бајка о лову на људе“, новинар Михаел Мартенс у наставку свог истраживања пише да су кључни извори ове приче спорни, те да се ослањају на анонимна, непровјерена или већ преминула лица. Према његовим наводима, дио медијских тврдњи заснован је на документарним филмовима и књигама које, како тврди, користе недовољно потврђене изворе.

Мартенс у тексту иронично коментарише употребу надимака свједока, наводећи да би се они могли назвати и „Рaja, Gaja i Vlaja“, алудирајући на недостатак озбиљне верификације тврдњи у појединим материјалима.

Он наводи да разговори са људима који су преживјели опсаду Сарајева показују бројне противрјечности у овој причи, те да међу саговорницима нема директних потврда о постојању таквих догађаја.

Посебно се осврће на свједочење америчког ватрогасца Џона Џордана пред Хашким трибуналом, које је у појединим интерпретацијама коришћено као индиректна потврда постојања „снајпер-туриста“. Мартенс, међутим, истиче да ни то свједочење не представља јасан доказ, већ да је било различито тумачено.

У тексту се наводи и да у обимној архиви Хашког трибунала, која броји милионе страница материјала и хиљаде свједочења, нема других потврда о организованом доласку страних „ловца на људе“, осим спорних интерпретација појединих исказа.

Мартенс закључује да је прича о стотинама богатих странаца који су долазили у ратно Сарајево ради учешћа у убијању цивила „нереална као и појава Кинг Конга“, наглашавајући да такве тврдње немају чврсто утемељење у званичним истрагама и доступној документацији.