Sakali.jpeg

Шакали су посљедњих година све бројнији у Босни и Херцеговини и региону, а ловци упозоравају да се њихова популација убрзано шири и да све чешће прилазе насељеним подручјима.

Због тога их ловачка друштва редовно одстрељују како би се контролисао број јединки и смањио ризик по домаће животиње и становништво, преносе Независне.

Ловац из Србије Владимир Мијаиловић истиче да је шакал постао европски проблем јер се брзо шири и прилагођава различитим условима.

„Има га свуда око Београда, у свим београдским општинама. Возачи га често виђају, а неретко страда и у саобраћају, чак и око Земуна, Панчева, Борче, Сурчина… Свуда га има и прави је опортуниста“, рекао је Мијаиловић за Euronews Србија.

Он додаје да ове дивље животиње углавном бјеже од човјека, те да је у случају сусрета најважније не прилазити им или их отјерати буком.

„Дешавало се да нападају кућне љубимце, а познати су и случајеви укрштања, гдје се шакал парио са кујом и добијао мјешанце“, навео је он.

Шакал је мањи од вука, а већи од лисице, са кратком црвенкасто-смеђом или златно-смеђом длаком. Захваљујући снажним шапама и издржљивости, способан је да прелази велике удаљености, што га чини озбиљним предатором за дивљач и домаће животиње.

Најчешће живи у паровима, али се може кретати и у мањим чопорима.

Подаци Биолошког факултета у Београду показују да је један шакал, означен телеметријом у околини Београда, стигао чак до Беча, прешавши више од 700 километара, а његово кретање се и даље прати.