У организацији Удружења „Међународни центар за промоцију људских права“ Требње, данас је одржана завршна конференција у оквиру пројекта „Пут до живота-унапређење знања и ставова о донорству органа“, на којој је истакнуто да је веома важно радити на промјени свијести грађана о значају донирања органа и спасавању људских живота.
На конференцији су представљени резултати истраживања о знању и ставовима грађана о донорству органа, анализа стања у овој области, а дате су и препоруке које би могле да доведу до унапређења система донорства органа и трансплантацијске медицине у Републици Српској.
Према ријечима Александре Вуковић, предсједнице Удружења „Међународни центар за промоцију људских права“ о овој теми се у нашем друштву недовољно говори.
„Свјесни смо да ни један закон ни једна здравствена установа и ни једна појединачна иницијатива не могу да постигну пуни ефекат ако грађани немају довољно информација, ако постоје предрасуде или недоумице или ако изостане међусобно повјерење између здравственог система, институција и друштва у цјелини. Због тога је наш циљ да допринесемо подизању свијести, унаприједимо знања грађана и отворимо простор за аргументован разговор заснован на чињеницама, етичким принципима и примјерима добре праксе“, навела је она.
Каже да је истраживање показало да постоји спремност грађана да разговарају о донорству органа али да постоји и потреба за континуираним информисањем, едукацијом и јачањем институционалних капацитета.
„Свега 40 одсто грађана сматра да постоји законска регулатива о овој области. Од 300 испитаника колико је обухватило наше истраживање њих 23 одсто је спремно да донира органе, 26 одсто није, 51 одсто није сигурно да ли су спремни за то.Веома мали број испитаника је о донорству органа разговарао са породицом. Њих свега 18 одсто разговарало је о овој теми са члановима породице, а 82 одсто није. На питање да ли би подржали одлуку члана породице да буде донор 35 одсто је рекло да би, а 20 да не би, док 45 одсто није сигурно. На питање да ли би одобрили да органи преминулог члана породице буду донирани, 21 одсто би дало пристанак, исто толико њих не би, а 58 одсто није сигурно“, навела је она.
Додала је да већина испитаника има страх од злоупотребе донорства органа.
Посебан дио конференције био је посвећен дискусији о религијским аспектима донорства органа и значају улоге вјерских заједница у развијању свијести о донорству.
„Ми смо данас на завршну конференцију позвали представнике Епархије захумско-херцеговачке и приморске и чули смо да је став цркве по овом питању изузетно позитиван, да црква подржава све активности које се односе на донорство органа“, рекла је Александра Вуковић.
Она је навела да би постојећи нормативни оквир у Републици Српској требало да се усклади са стандардима Европске уније.
„Бројна рјешења која су предвиђена и у важећем закону нису имплементирана у пракси, што је посебан проблем. То се односи на непостојање координационог центра, бројне норме су у колизији. Поред квалитетног нормативног оквира мора да постоји развијена свијест становништва о донорству органа. Очекујемо позитивне резултате већ крајем године. Основан је Завод за дијализу и трансплантацију тако да се прве трансплантације очекују већ крајем године. Имамо и информацију да ће се при Клиничком центру у Бањалуци формирати посебни тимови који ће радити трансплантацију“, истиче она.
Подсјећа да Фонд здравственог осигурања Републике Српске има закључене уговоре са двије клинике у Бјелорусији гдје се ради трансплантација и до сада је обављено око 50 трансплантација. За сада у Републици Српској, јединој у региону, не постоји регистар пацијената којима је потребна трансплантација органа или ткива као ни јединствена листа донора.
Вуковићева је истакла да би требало да преузмемо примјере добре праксе када је донорство органа у питању од Федерације БиХ и Хрватске, у којој готово да не постоје листе чекања.
Пројекат „Пут до живота-унапређење знања и ставова о донорству органа“, финансијски је подржан од Министарства за цивилне послове Босне и Херцеговине.
Шта Ви мислите о овоме?