Словеначки пензионери најбоље живе у региону: БиХ и даље на дну

У Словенији је у мају ове године евидентирано 658.016 пензионера, а просјечна бруто пензија износила је 1.160,80 евра.

Пензије су током године увећане фебруарским усклађивањем од 4,2 одсто и мартовским ванредним повећањем од један одсто, преноси Бука.

Нова формула за усклађивање пензија у Словенији заснива се на половини раста бруто плата и половини раста потрошачких цијена из претходне године.

Највећа појединачна исплаћена пензија у Словенији достигла је 4.675,83 евра, док највећи број пензионера прима између 500 и 1.000 евра.

Статистика показује и да је број корисника са примањима изнад 3.500 евра порастао на 1.449. Највећи број пензионера, њих скоро 503.000, прима старосну пензију.

Словенија има најразвијенији и најстабилнији пензиони систем у региону. Њена замјенска стопа износи око 50 до 60 одсто, што значи да пензија у просјеку замјењује око половине раније плате.

У пракси, то пензионерима у Словенији оставља знатно више простора након покривања основних трошкова, па су мање зависни од помоћи породице или додатних извора прихода.

Хрватска се налази у средини регионалне љествице. Просјечна пензија креће се од око 500 до 600 евра, док већина пензионера прима између 400 и 800 евра.

Иако систем функционише, он је под притиском високих трошкова живота, старења становништва и исељавања радно способних људи.

У Хрватској пензија у просјеку замјењује око 35 до 45 одсто претходних примања, што значи да велики број пензионера може покрити основне трошкове, али уз мало простора за слободну потрошњу.

Србија је између Хрватске и БиХ. Просјечна пензија креће се оквирно између 400 и 500 евра, уз велике разлике у зависности од радног стажа и висине уплаћених доприноса.

Пензиони систем у Србији је посљедњих година стабилизован, али остаје осјетљив на демографске трендове, запосленост и одлазак радно способног становништва.

Босна и Херцеговина има најнижи ниво пензија у овој групи земаља. Просјечне пензије крећу се између 300 и 450 евра, зависно од ентитета и дужине радног стажа.

Иако су трошкови живота нижи него у Европској унији, храна, енергија и становање и даље представљају велики терет за пензионерска домаћинства.

У реалном животу, велики број пензионера у БиХ може покрити само основне потребе, док стабилнији стандард често зависи од помоћи породице или додатних прихода.

Када се гледа стварна куповна моћ, Словенија је убједљиво испред региона, јер пензионерима након основних трошкова остаје око 30 до 35 одсто примања.

У Хрватској тај простор износи до 20 одсто, у Србији од 10 до 25 одсто, док је у БиХ често минималан или негативан без додатне подршке.

Пројекције до 2040. године показују да ће се разлике у региону додатно продубити.

Словенија би могла достићи просјечну пензију од 1.500 до 1.800 евра, Хрватска од 800 до 1.000 евра, Србија од 650 до 850 евра, док би БиХ могла остати на нивоу од 450 до 650 евра.

Разлике у пензијама не произлазе само из социјалних политика, већ из дубљих економских фактора: продуктивности рада, висине плата, демографских кретања и снаге државних финансија.

У коначници, пензије у региону нису само питање година стажа, већ директан одраз економске снаге друштава из којих долазе.