Аутоматско препознавање регистарских ознака већ годинама изазива забринутост код оних који брину о приватности, јер камере уз пут могу забиљежити гдје се возило кретало, када је прошло одређеном локацијом и са којом таблицом.
Међутим, нова генерација таквих система иде корак даље. Више се не ослања само на регистарску ознаку, већ покушава да повеже возило са дигиталним траговима које око себе емитују мобилни телефони, слушалице, паметни сатови, привјесци за кључеве, сензори притиска у гумама, RFID картице, па чак и чипови кућних љубимаца, преноси Бука.
Према писању 404Media, компанија Leonardo развија систем SignalTrace који, уз класично очитавање таблица, може прикупљати идентификаторе уређаја који бежично комуницирају путем Bluetootha, RFID-а и сличних протокола.
Идеја је једноставна, али за многе и забрињавајућа. Један мобилни телефон сам по себи не значи много, јер их има на милионе, али комбинација телефона, бежичних слушалица, паметног сата, аутомобилског система, сензора у гумама и регистарске ознаке може постати готово јединствен дигитални отисак.
Такав систем не мора само да препозна аутомобил, већ може да закључи који уређаји најчешће путују заједно. Ако се иста група сигнала понавља на различитим мјестима и у различито вријеме, алгоритам може повезати возило, возача и предмете које носи са собом.
У теорији, то може помоћи истражитељима ако неко промијени или уклони регистарску ознаку. У пракси, међутим, отвара се питање колико далеко надзор смије ићи прије него што престане да прати аутомобил и почне да прати особу.
Посебно је осјетљиво то што овакви сензори не морају бити постављени само уз саобраћајнице. Према доступним описима, могу се постављати и на жељезничким станицама, у тржним центрима, на стадионима и другим јавним просторима.
Тиме технологија излази из оквира класичне саобраћајне безбједности и улази у много шире подручје праћења кретања људи.
Заговорници тврде да се прикупљају сигнали које уређаји ионако јавно емитују и да се системи могу користити у истрагама тешких кривичних дјела.
Критичари, укључујући организације за дигитална права у САД, упозоравају да се масовним прикупљањем података лако ствара база кретања људи који нису ни за шта осумњичени.
Проблем више није само једна камера или један податак, већ могућност да се велики број ситних дигиталних трагова споји у детаљну слику нечијег живота.
Иако је овај систем за сада најављен у САД, за Европу и БиХ он тренутно више звучи као упозорење него као свакодневица. Ипак, правац развоја је јасан.
Аутомобил све чешће постаје само једна тачка у мрежи уређаја које људи носе, користе и неhotице откривају.
Некада је било довољно сакрити лице или промијенити руту. У новој верзији надзора, можда ће бити довољно да исти телефон, исте слушалице и исти паметни сат поново прођу поред сензора.
Шта Ви мислите о овоме?