Због везаности конвертибилне марке за евро и снажне интеграције банкарског сектора, одлуке Европске централне банке све директније утичу и на грађане Босне и Херцеговине.
Након што је Европска централна банка повећала основну каматну стопу за 25 базних поена, на 2,25 одсто, економисти упозоравају да ће то значити наставак периода скупог задуживања и веће мјесечне обавезе за бројне грађане.
Из ЕЦБ су навели да су главни разлози за ову одлуку и даље присутни инфлаторни притисци, поремећаји на тржишту енергената, геополитичке тензије и неизвјесности у глобалној економији.
Стручњаци истичу да је ријеч о очекиваном потезу чији је основни циљ сузбијање инфлације.
Главни извори инфлаторних притисака остају раст цијена нафте, гаса и других енергената, као и поремећаји у глобалним ланцима снабдијевања, додатно појачани кризама на Блиском истоку и у региону Ирана.
Према оцјенама економиста, оваква одлука значи да ће кредити остати скупи и у наредном периоду, а највише ће је осјетити корисници кредита чије су каматне стопе везане за еурибор.
Када еурибор расте, расте и укупна каматна стопа на кредит, што директно повећава мјесечне рате које плаћају грађани и привреда.
Финансијски стручњак Владимир Васић упозорава да су посебно изложени корисници стамбених кредита са варијабилном каматном стопом.
„Раст референтне каматне стопе сигурно није добра вијест за кредитне кориснике, прије свега оне са стамбеним кредитима. Новац постаје скупљи, а рате ће бити веће“, рекао је Васић.
Он истиче да ће највећи терет осјетити грађани који су се недавно задужили, јер би њихове мјесечне обавезе могле значајно порасти.
Према процјенама стручњака, рестриктивна монетарна политика могла би трајати још најмање шест до девет мјесеци, а можда и дуже, у зависности од кретања инфлације и геополитичких прилика.
Инвеститори тренутно очекују још једно до два додатна повећања каматних стопа, што би значило наставак притиска на кредитно тржиште.
Према банкарским калкулацијама, повећање еурибора за 0,25 процентних поена код просјечног стамбеног кредита од 100.000 КМ на рок отплате од 20 година могло би повећати мјесечну рату за осам до 15 КМ.
Шта Ви мислите о овоме?