БиХ поново на сивој листи: Грађане чекају скупље и спорије трансакције

Босна и Херцеговина поново се нашла на „сивој листи“ FATF-а, а овај пут проблем није краткотрајни пропуст, већ резултат година игнорисања упозорења и одлагања реформи.

За разлику од периода од 2015. до 2018. године, када су реформе усвајане под међународним притиском, сада је проблем много дубљи и системски. Политичке реакције углавном се своде на пребацивање одговорности са једног нивоа власти на други, уз тврдње да БиХ није једина земља на овој листи, преноси Бука.

Међутим, економиста Драшко Аћимовић за Буку каже да поређења са земљама попут Бугарске и Монака не стоје.

„Поређења са Бугарском и Монаком су смијешна. Бугарска је сиву листу већ фактички напустила, а Монако је примјер како се систем озбиљно поправља. Они су након уласка на листу пооштрили контролу до краја“, рекао је Аћимовић.

Према његовим ријечима, у тим земљама банке морају знати не само одакле новац долази, већ и његово тачно поријекло — да ли је зарађен, наслијеђен или остварен кроз профит.

Док Бугарска и Монако након испуњавања акционих планова чекају завршне провјере за излазак са листе, БиХ поново остаје суочена са међународним финансијским надзором.

Аћимовић упозорава да се ситуација из 2016. године не може поредити са данашњом, јер су се банкарски систем и прописи у међувремену значајно промијенили.

„Данашња оправдања политичара су трагикомична. Када кажу да је добро што смо на сивој, а не на црној листи, то је као да неко каже да је добро прошао јер је погођен у стомак, а не у срце“, поручио је он.

Посљедице ће, како наводи, осјетити и грађани и привреда. Трансакције би могле постати спорије и скупље због додатних провјера, док земља улази у период великих промјена у европском финансијском и административном систему.

Аћимовић подсјећа да у Европи почиње примјена дигиталног евра, док Европска унија уводи и eID новчанике, који ће омогућити дигитално чување личних докумената и електронску идентификацију у различитим услугама.

„То није систем за новац, него за потврду идентитета. Овакве промјене додатно мијењају начин функционисања администрације и финансијског система, што је велики изазов за земљу као што је БиХ, која касни у дигиталној модернизацији и свим могућим реформама“, каже Аћимовић.

Он додаје да грађани већ осјећају посљедице неусклађености система, посебно на границама, те да додатни изазов представљају криптовалуте и контрола јавне потрошње.

БиХ је на проблеме упозорена још крајем 2024. године, када је MONEYVAL указао на озбиљне слабости у борби против прања новца. У фебруару 2025. године земља је ушла у једногодишњи надзорни период FATF-а, уз јасну поруку да ће, ако недостаци не буду отклоњени, услиједити сива листа.

Кључни проблеми су неусвајање закона на вријеме, непостојање регистра стварних власника фирми, слаб надзор над секторима попут некретнина и нотара, недовољан број истрага и пресуда за прање новца, као и лоша координација институција.

Краткорочно, грађани и фирме могу очекивати компликованије и скупље банкарске трансакције. Средњорочно, могућ је пад инвестиција и јачи притисак међународних финансијских институција.

Дугорочно, уколико не буде озбиљних реформи, БиХ ризикује још дубљу финансијску изолацију.