Mokri dolovi.jpeg

У времену када се често говори о подјелама, ужурбаном животу и отуђености међу људима, из једног требињског насеља годинама стиже најљепша могућа порука – да су хуманост, заједништво и доброта и даље најјача снага једног града.

Мокри долови одавно нису познати само по својим улицама, зградама и спортском терену. Данас се ово насеље препознаје по људима великог срца, по комшијама који једни другима пружају руку, по дјеци која одрастају уз праве вриједности и по хуманитарном турниру који је постао традиција на коју су поносни не само становници Мокрих долова, већ и цијело Требиње.

Четврти Хуманитарни турнир у Мокрим доловима још једном ће окупити стотине људи са једним циљем – да помогну малом Василију Буквићу, дјечаку који води најважнију животну утакмицу.

Иза овог догађаја не стоје велике компаније нити професионални организатори. Иза њега стоје комшије. Људи који након својих радних обавеза одвајају вријеме, енергију и труд како би некоме уљепшали живот. Људи који вјерују да ниједна борба није тешка када се води заједно.

„Желимо да Василије и његова мајка Мирјана осјете да нису сами. Желимо да знају да иза њих стоје Мокри долови, Требиње и цијела Херцеговина. Ако успијемо да некоме вратимо наду и олакшамо свакодневицу, онда смо остварили свој циљ“, каже један од организатора Ђорђије Нинковић.

Можда управо у томе и лежи тајна Мокрих долова.

Овдје се људи не дијеле на комшије и пријатеље. Овдје су сви једна велика породица. Овдје дјеца од малих ногу уче да је најважније бити човјек. Да је већа побједа помоћи некоме него постићи гол. Да је важније пружити руку него подићи пехар.

Зато није необично видјети дјецу како помажу старијим комшијама да понесу кесе, како учествују у организацији турнира или како са истим жаром навијају за сваку екипу. Управо та дјеца највећи су успјех ове приче.

На терену ће се и ове године играти мали фудбал, баскет и шах. Биће такмичења, навијања, осмијеха и дружења. Али оно најважније неће се видјети на семафору.

Најважније ће бити оно што се осјети међу људима.

Осјећај да заједно могу учинити нешто велико.

Осјећај да нечија мука постаје лакша када је подијели цијела заједница.

Осјећај да доброта још живи међу нама.

Прошле године турнир је окупио чак 167 екипа из Требиња, Билеће, Љубиња и других мјеста Херцеговине. Ове године очекује се још већи број учесника, али организаторима бројке никада нису биле најважније.

Најважније је да сваке године све више људи долази са жељом да помогне.

Да покаже да Херцеговина није велика по броју становника, већ по величини срца.

Мокри долови су то доказали много пута до сада.

Зато овај турнир више није само спортски догађај. Он је постао симбол једног насеља, симбол заједништва и симбол хуманости по којој су Мокри долови данас препознатљиви.

Када се овог љета поново упале рефлектори, када терен испуне дјеца, спортисти, родитељи и пријатељи, сви ће знати да је пред њима много више од турнира.

Биће то још једно вече у којем ће Мокри долови показати своје најљепше лице.

Лице доброте.

Лице хуманости.

Лице људи који вјерују да ниједно дијете не смије остати само у својој борби.

И управо зато, сви путеви овог љета воде у Мокре долове. Тамо гдје се не игра само за побједу. Тамо гдје се игра срцем.