БАЊАЛУКА - Институционални дизајн Босне и Херцеговине, дефинисан Дејтонским мировним споразумом, међународној заједници дао је значајну улогу у политичким процесима, док су домаће политичке елите временом преузеле главну сцену.
Критички гласови цивилног друштва, независни медији и грађани који траже промјене нашли су се у незахвалној позицији, између публике и политичке позорнице,преноси Бука.
Досадашња улога међународне заједнице у БиХ често се описивала кроз концепт стабилократије, односно очувања краткорочне стабилности на рачун дугорочне владавине права и дубљих демократских реформи.
Питање које се данас поставља јесте да ли међународна заједница, онаква какву је БиХ познавала протеклих 30 година, уопште више постоји.
Срђан Благовчанин из Центра за студије управљања оцјењује да су оставка бившег и избор будућег високог представника само одјек великих глобалних промјена и пуцања трансатлантског партнерства.
Он сматра да се доласком Трампове администрације САД окрећу политици у којој властите интересе стављају у први план, што се одражава и на Европу, али и на БиХ.
Према његовим ријечима, оно што се у БиХ годинама називало међународном заједницом, а подразумијевало заједничко дјеловање Европе и САД, више не постоји у облику функционалног јединства.
То, како упозорава, може довести до нових турбуленција, јер се отвара простор за друге актере да пројектују своје интересе у БиХ.
Благовчанин истиче да је БиХ, као специфичан облик протектората, веома изложена страним утицајима, који су на одређен начин и институционализовани.
У поларизованој држави и друштву, страни утицаји често се каналишу тако да различите етничке групе преферирају различите спољне актере, што може довести до преламања супротстављених интереса управо у БиХ.
Он наглашава да међународни актери имају право да пројектују своје интересе, али да је кључно питање у којој мјери БиХ као држава и друштво зна да препозна и заштити властите интересе.
Професор Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву Асим Мујкић оцјењује да нова администрација у Вашингтону свој интерес ставља на прво мјесто, што додатно усложњава координацију у оквиру Савјета за имплементацију мира.
Према његовим ријечима, питање високог представника у јавности се снажно експлоатише, вјероватно како би се избјегле обавезе из већ договорене мапе пута за затварање ОХР-а, познате као 5+2.
Мујкић истиче да страни утицај у БиХ долази из више праваца, од земаља чланица ПИК-а, преко Србије и Хрватске, до ширих регионалних и глобалних актера.
Он сматра да дио тог утицаја може бити проблематичан када се политичке кризе у БиХ користе за скретање пажње са унутрашњих проблема сусједних земаља или за јачање позиције појединих лидера у региону.
С друге стране, Мујкић наглашава да су многе одлуке међународних актера у БиХ имале позитивне ефекте, попут увођења јединствене валуте, регистарских таблица, оружаних снага и појединих пореских и институционалних рјешења.
Ипак, као спорне издваја начин на који је вођена приватизација, промовисање неолибералних политика које су ослабиле домаћу индустрију и пољопривреду, као и интервенције у Устав Федерације БиХ.
Саговорници указују да политичке елите у БиХ нису научиле одговорно управљати, већ углавном владати, задржавајући контролу над ресурсима и институцијама.
У таквим околностима, БиХ остаје заробљена између унутрашњих блокада, спољних интереса и све слабијег заједничког наступа некадашње међународне заједнице.
За грађане, цивилно друштво и медије који се залажу за реформе, било би много лакше када би у међународним актерима имали искреног савезника у борби за демократизацију, владавину права и одговорније управљање.
Шта Ви мислите о овоме?