Од укупног броја становника Требиња 5,2 одсто годишње дарује крв, а више од двије деценије све дозе крви се прикупе добровољним ненамјеским даривањем.
„То је изузетан ниво“, оцјенио je др Драган Шаренац, начелник требињске Службе за трансфузијску медицину, након пријема код градоначелника Требиња, Мирка Ћурића поводом Свјетског дана добровољних давалаца крви и шест деценија од оснивања требињске трансфузиолошке службе.
„Давање крви није медицински, него људски чин, одраз солидарности, саосјећања и колективне одговорности. За шест деценија никада се није десило да је неко изгубио живот због недостатка крви. Садашњи резултати трасирани су давне 1966. године, када је дарована прва доза крви у Требињу“, каже Шаренац.
Он додаје да је из године у годину све више прикупљених доза крви, да ће и ова година, вјероватно, бити рекордна, али и више потреба.
„У посљедњих пет година, након вируса корона, за око 60 одсто је повећана потрошња концентрата еритроцита, као најважније компоненте крви. Од отварања нове болнице у Требињу потребе за крви повећане су за око 20 одсто у односу на лани. Ово је велики пораст и изазов, па и даље морамо радити на анимирању нових давалаца крви, да проширимо породицу најхуманијих људи“, истако је др Шаренац.
Он је подсјетио да је добровољно давалаштво крви развијено и у другим источнохерцеговачким општинама.
Према ријечима Бранислава Шпурана, потпредсједника Друштва добровољних давалаца крви Требиње, нико у требињској болници није подлегао због недостатка крви захваљујући озбиљном раду трансфузиолошке службе и добровољним даваоцима.
„Најтежи тренуци су били 1. октобра 1991. године, кад је почео рат, и када је био велики број рањеника. Тада су колоне добровољних давалаца крви дошле у болницу да би спасили рањене другове. У том периоду су наши пријатељи из Србије и Црне Горе долазили у Требиње и несебично даривали крв“, подсјетио је Шпуран.
Он је навео да је важно да свака акција изњедри бар једног новог даваоца, јер је то будућност давалаштва крви.
„То морамо пропагирати сопственим примјером, да добровољно давалаштво крви није никакав баук, јер и даље само човјек може спасити човјека, без обзира на све нове технологије“, истакао је Шпуран.
Градоначелник Мирко Ћурић је, такође, позвао младе људе да се упишу у хуманисте јер, како каже, оно чиме се поносимо у Требињу је добровољно даривање крви.
„Градска управа ће и убудуће подржавати добровољне даваоце крви који су на правом путу, а њихови захтјеви су били увијек реални. Боже дај да има што мање потебе за крви, а ако је има да не фали“, пожелио је он.
Пријему у градској управи присуствовали су и добровољни даваоци крви из Србије и Црне Горе.
Поводом шест деценија требињске трансфузиологије и Свјетског дана добровољних давлаца крви данас је одржана и акција давања крви, а на спомен обиљежје умрлим и погинулим даваоцима крви, испред старе болнице, положено је цвијеће.
Цвијеће је положено и на споменик др Персиди Кочишевић, оснивачу требињске трансфузиологије.
Програм обиљежавања завршава се свечаном академијом од 13 часова у Културном центру.
Шта Ви мислите о овоме?