У цркви Рођења Пресвете Богородице у Шћеници у Бобанима служена је Света литургија и помен архимандриту Исаи Дану, поводом три године од његовог упокојења.
Свету литургију служио је отац Благота Васиљевић, уз саслужење свештеника Обрена Дамјанца и Дражена Тупањанина.
Током Свете литургије, вјерницима се бесједом обратио отац Дражен, поручивши да је јеванђелски позив упућен првим апостолима уједно и позив сваком човјеку да слиједи Христа и живи по његовим заповијестима.
Он је истакао да Господ своје ученике није позвао са неког посебног мјеста, већ из њиховог свакодневног живота, подсјећајући да Бог и данас позива људе тамо гдје се налазе – у породици, на послу и у свакодневним обавезама.
„Бог не позива савршене, него оне који желе да га чују, да се поправљају и да му се увијек изнова враћају. Господ нас позива да праштамо, волимо, кајемо се и правимо нове почетке“, рекао је Тупањанин.
Говорећи о ријечима Христовим да ће апостоле учинити „ловцима људи“, нагласио је да су они позвани да свједоче благовијест о спасењу, љубави и нади, те да људи који носе Христа у себи не смију прибјегавати мржњи, насиљу и злу.
Подсјећајући на блаженопочившег оца Исаиу, отац Дражен је рекао да је и он био један од Христових посленика који је својим животом позивао људе да буду бољи, да живе у слози и да се обнављају по лику Христовом.
„Данашњи позив апостолима јесте и позив свима нама – да свједочимо да постоји нада за сваког човјека и да нико није изгубљен уколико се обрати Богу“, поручио је Тупањанин.
Над вјечним почивалиштем архимандрита Исаие Дана у селу Шћеница, отац Благота Васиљевић поручио је да Исаиа није дозволио да га пријатељи и поштоваоци забораве, истичући да човјек живи онолико колико траје сјећање на њега међу људима.
„Исаиа је то својим животом заслужио. Није волио да се много говори о њему, зато данас нећу говорити о његовом животу, већ желим да му се захвалим за све што је учинио“, рекао је Васиљевић.
Посебно је подсјетио на његову улогу у доласку блаженопочившег владике Атанасија на чело Епархије захумско-херцеговачке и приморске у тешким ратним годинама.
„Када је наша епархија остала без свог епископа, Исаиа је отишао у Београд и пред архијерејима Српске православне цркве указао на тежак положај Херцеговине. Мудро је пренио жељу народа да за владику буде изабран Атанасије. То је био један од кључних тренутака за нашу епархију и велика заслуга оца Исаие“, истакао је Васиљевић.
Говорећи о његовом карактеру, рекао је да је био човјек којег није било лако описати нити сврстати у било какве оквире.
„Био је непредвидив, посебан и свој. Имао је велико срце, широку душу и искрену љубав према људима и Цркви. Многи су говорили да га је немогуће дефинисати, али су сви препознавали његову доброту и мудрост“, навео је он.
Васиљевић је закључио да је архимандрит Исаиа свој живот посветио Цркви и народу, изразивши увјерење да данас мирно почива пред престолом Божјим.
„Поднио је много труда и жртве за нашу Цркву и нашу епархију. Своје обавезе испунио је часно и људски. Нека му је вјечни покој и царство небеско“, поручио је Васиљевић.
Шта Ви мислите о овоме?