Ова школска диплома може донијети плату већу од 5.000 евра
Мали матуранти одбројавају дане до уписа у средње школе и прве велике животне одлуке, која за многе више није само избор клупе у којој ће сједити наредне три или четири године, већ важан корак који може одредити њихов будући професионални пут.
Трендови на тржишту рада мијењају се брже него икада, а интересовање за занате и стручне школе све више расте. Гимназије у Србији све чешће остају без већег прилива ђака, док се за поједине стручне школе тражи мјесто више.
Након прошлогодишњег теста мале матуре, Министарство просвјете Србије објавило је да је у четворогодишње образовне профиле уписано 48.324 ученика, од чега у гимназије 15.124, док је у трогодишње образовне профиле уписано 9.304 ученика.
Према ријечима предсједника Форума средњих стручних школа Милорада Антића, интересовање за гимназије и даље је највеће у великим центрима попут Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца.
„Када је ријеч о другим дијеловима Србије, као што су Јагодина, Параћин, Бор и Књажевац, на првом мјесту су медицинске школе, док гимназије остају полупразне. Влада огромно интересовање за профиле као што су фармацеутски, медицински и зубни техничар. Ови смјерови су доминантни, а након њих слиједе IT сектор у електротехничким школама, као и угоститељство и туризам. Велики број ђака конкурише за ове профиле јер се након њих брзо долази до посла, па тек послије свих њих на ред долазе гимназије“, рекао је Антић за „Мондо“.
Посљедњих година примјетан је и раст интересовања за занимања у ваздухопловству, а разлог су недостатак пилота, контролора летења и стручног техничког кадра широм Европе, као и конкурентне плате.
Због тога не чуди што је Ваздухопловна академија у Београду једна од најтраженијих средњих стручних и високошколских установа у Србији и региону.
„Убједљиво најпопуларнија школа у Србији је Ваздухопловна академија. Тамо за смјер техничара ваздушног саобраћаја конкурише и по седам ђака на једно мјесто, па чак и више, тако да су сва мјеста увијек попуњена. Разлози за то леже у дуалном образовању, квалитетној практичној настави, добрим средствима за рад и одличној обуци. Након школовања, ови ученици могу имати плату и већу од 5.000 евра. Њихова диплома призната је у Европи, Африци и Азији и то је оно што највише привлачи младе“, навео је Антић.
Тржиште рада у Србији и иностранству диктира нове трендове, а занатлије су све цијењеније.
Према ријечима Антића, сигуран посао и добре зараде потпуно су промијенили однос младих према избору школе и будућег занимања.
„Главни разлози за овако велико интересовање ученика за занате јесу брз долазак до посла, високе плате, али и квалитетна практична настава код послодаваца, гдје ђаци науче много више него у теорији. Дјеца желе да савладају занат, да се што прије остваре и зараде свој новац. Захваљујући томе, они већ са двадесет година могу себи да приуште аутомобил, љетовање, па чак и да подигну стамбени кредит. Они који заврше занат данас имају све предности на тржишту – занати више нису оно што су некада били, пуко преживљавање“, закључује Антић.
Међу занатима за које влада највеће интересовање су електричар, кувар, масер, фризер, водоинсталатер, молер, аутомеханичар, аутоелектричар и возач.
Велику улогу у популарности стручних школа има и дуално образовање, модел средњег и високог стручног образовања у којем се теоријска настава изводи у школи, док ученици истовремено стичу практична знања у компанијама.
Овакав систем омогућава ученицима да стекну радно искуство још током школовања и да лакше дођу до запослења одмах након завршетка школе.
Ученици редовно похађају наставу, а дио седмице проводе на плаћеној пракси код послодавца, гдје раде уз подршку лиценцираних ментора.
Предности дуалног образовања су стицање стварних радних вјештина прије завршетка школе, новчана накнада током учења кроз рад и већа могућност бржег запослења.
Компаније које желе да учествују у систему дуалног образовања пролазе кроз процес акредитације и могу поднијети изјаву о спремности путем портала ПКС Дуално образовање.
Ученици у Србији који упишу средње школе по дуалном моделу и опредијеле се за дефицитарне профиле имају право на додатну државну стипендију у износу од 5.000 динара мјесечно.
Ова финансијска подршка исплаћује се током девет мјесеци у години и траје током цијелог школовања, а новац се уплаћује на намјенски рачун у Поштанској штедионици.
Међу најтраженијим дефицитарним занимањима у угоститељству су кувари, пекари, посластичари и месари.
У области машинства и обраде метала траже се заваривачи, оператери машинске обраде резањем, аутоелектричари и механичари моторних возила.
У грађевинарству су тражени столари, полагачи облога и оператери основних грађевинских радова, док се међу осталим занимањима издвајају индустријски и модни кројачи, обућари и израђивачи хемијских производа.
Шта Ви мислите о овоме?