Невријеме похарало Словенију: Оштећено више од 150 објеката, без струје остало хиљаде људи
Снажан временски фронт који је у сриједу увече, 10. јуна, и током ноћи прешао преко Словеније иза себе је оставио велику материјалну штету, посебно на подручју Горењске, али и у дијеловима Подравја, Штајерске и Корушке, преносе Независне.
Олујно невријеме, праћено јаким вјетром, обилном кишом и мјестимично градом, оштетило је више од 150 објеката и изазвало више од 400 интервенција ватрогасаца, јављају словеначки медији.
Према подацима Управе за заштиту и спасавање, на терену је интервенисала 161 ватрогасна јединица, међу којима и седам професионалних јединица. Највише интервенција забиљежено је на подручју Љубљане, Крања и Цеља.
Највећа штета забиљежена је у општини Коменда. Како је за Радио Словенију навео начелник Јуриј Керн, оштећен је велики број кућа, бројна стабла су оборена, а поједини путеви били су потпуно непроходни.
На неким газдинствима угинуле су и животиње, углавном живина. RTV Slovenija пише да је до јутра пријављено готово 130 случајева штете изазване јаком кишом и орканским вјетром.
Портал 24UR наводи да су Коменда и Церкље на Горењском међу најтеже погођеним општинама и да је на том подручју оштећено више од 130 објеката.
Према подацима Elektro Ljubljane, које преноси 24UR, ујутро је без електричне енергије било више од 2.200 корисника, док RTV Slovenija наводи да је током ноћи без струје остало више од 1.500 корисника на ширем подручју Коменде.
Директор Управе за заштиту и спасавање Леон Бехин рекао је за TV Slovenija да су на погођена подручја послати и велики агрегати за снабдијевање школа, вртића и других јавних установа електричном енергијом, преноси „Јутарњи лист“.
Велико пустошење забиљежено је и у општини Церкље на Горењском. Начелник Франц Чебуљ изјавио је да у доњем дијелу насеља Залог готово нема објекта без оштећења.
Вјетар је односио кровове, рушио старије привредне објекте и тешко оштетио бројне куће.
RTV Slovenija преноси и његове ријечи о катастрофалним посљедицама по пољопривреду. Кукуруз, кромпир, житарице, купус и поврће на појединим површинама потпуно су уништени.
„Овдје више ништа неће порасти“, упозорио је начелник.
Појас најјачег невремена био је широк између 300 и 400 метара, а на појединим мјестима пао је толико јак град да су се створили наноси високи и до пола метра.
Предсједник Ватрогасног савеза Церкља Марјан Лусковец изјавио је да је најгори дио невремена трајао свега петнаестак минута, али је био довољно снажан да руши зидове и избија прозоре и врата.
Снажан вјетар и обилне падавине изазвали су проблеме и на подручју цијеле општине Камник. Највише су погођени Дуплица, градско језгро, Шмарца и Тухињска долина.
Поплављена су два школска објекта, али су запослени током ноћи санирали штету, па се настава одвија без већих потешкоћа.
У Шкофјој Локи ватрогасци су интервенисали двадесетак пута због поплављених подрума и оштећених кровова.
Док је Горењска била на удару орканског вјетра, у Подравини је највеће проблеме изазвао град.
Портал 24UR пише да је највише страдало подручје Халоза, од Макола до Заврча, као и околина Дорнаве, Горишнице и Кидричева. До сада је евидентирано 45 интервенција, а ватрогасци су морали да санирају петнаестак оштећених кровова.
Велика штета настала је и у Инфраструктурном центру Птуј, који послује у оквиру Пољопривредног института Словеније.
Водитељ Блаж Гермшек упозорио је да је град уништио велики дио сјеменске производње аутохтоних словеначких сорти поврћа и ратарских култура, посебно бијелог лука који је ускоро требало да буде спреман за бербу.
Због посљедица невремена затворени су бројни путеви на сјеверу земље, док је жељезнички саобраћај између Камника и Љубљане био озбиљно поремећен.
Проблеми су захватили и Аеродром Јоже Пучника, гдје је лет из египатске Хургаде морао да буде преусмјерен у Беч.
Портал 24UR додаје да је због посљедица невремена затворен пут Подлехник – Рогатец у мјесту Жетале, док су ватрогасци на подручју Цеља и сјеверне Штајерске уклањали бројна оборена стабла и санирали оштећену електроенергетску инфраструктуру.
Према подацима Агенције за животну средину Словеније, највише падавина пало је на сјеверу земље.
На Воглу је измјерен чак 121 милиметар кише, док је у Бохињској Чешњици пало 98 милиметара. Најјачи удар вјетра у низијским подручјима забиљежен је на Аеродрому Брник и износио је 102 километра на час.
Метеоролог Андреј Велкаврих рекао је за Val 202 да посљедњих година готово сваки љетни фронт изазива страх од озбиљног невремена.
Он је најавио и долазак новог хладног фронта између недјеље и понедјељка, али он, према садашњим прогнозама, не би требало да буде толико интензиван као овај који је погодио велики дио Словеније.
Шта Ви мислите о овоме?