Mile dodik.jpeg

Додик одговорио Британцима: Прво ријешите проблеме у Белфасту, па онда држите лекције о БиХ

Предсједник СНСД-а Милорад Додик изјавио је да Велика Британија већ дуже вријеме води политику која је, како каже, усмјерена против српског народа и Републике Српске.

Реагујући на најављену расправу у британском Дому лордова о ситуацији у БиХ, Додик је поручио да би британски политичари најприје требало да се позабаве проблемима у сопственој земљи.

Додик је за АТВ оцијенио да се ради о, како је навео, „старом маниру империје“ да другима држи лекције, умјесто да погледа шта се дешава у њеном дворишту.

„У Белфасту имамо немире, експлозије и побуну, а они нама говоре о миру у БиХ, гдје мира има. Ако већ желите да се бавите другима, онда прво морате бити уређени код себе“, поручио је Додик.

Он је нагласио да у БиХ, према његовом мишљењу, нема отворених сукоба нити безбједносних ексцеса, те да Република Српска тражи само повратак на оно што је, како каже, изворни Дејтонски споразум.

„Ми желимо уставну БиХ. Нека нам врате БиХ каква је предвиђена Уставом и Дејтоном, а не ону коју су мијењали високи представници, међу којима је био и њихов држављанин Педи Ешдаун. Не могу се правити невјешти у Дому лордова и представљати нас као лоше момке“, рекао је Додик.

Британски Дом лордова данас би требало да расправља о стању у БиХ.

У документу који је објављен уочи расправе наводи се, између осталог, да Русија наставља да пружа политичку подршку властима у Републици Српској, а посебан дио посвећен је политици Милорада Додика, за коју се тврди да слаби институције на нивоу БиХ.

Додик је такве оцјене одбацио, наводећи да оне представљају наставак политичког притиска на Републику Српску.

„Јасно је да у Дому лордова постоје људи који годинама потенцирају најгору могућу причу о нама. То није дало резултат раније, па неће ни сада. Нека се баве својим интервенционизмом и проблемима у Великој Британији“, поручио је Додик.

У извјештају који ће бити предмет расправе помињу се и, како се наводи, растуће сецесионистичке тенденције, као и питање будуће улоге међународне заједнице у БиХ.

Званичници Републике Српске такве оцјене виде као још један покушај притиска на институције Српске и њене изабране представнике.