Обиљежавање 34 године од егзодуса Срба из Мостара и долине Неретве

У Невесињу и Мостару обиљежавање Дана несталих Источне Херцеговине

Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње позвала је породице погинулих и несталих бораца и цивила, ратне војне инвалиде, демобилисане борце, чланове борачких организација и све грађане да присуствују обиљежавању Дана несталих Источне Херцеговине, које ће бити одржано 15. јуна у Мостару и Невесињу.

Обиљежавање почиње парастосом у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару, у понедјељак, 15. јуна, у 9.00 часова. Након тога, у 11.00 часова планиран је обилазак мјеста страдања на Буни, гдје је 1992. године у истом дану убијено 29 војника и цивила.

Програм ће бити настављен у Невесињу, полагањем цвијећа на Споменик слободе у 12.00 часова, након чега је предвиђен обилазак Спомен-собе. У 12.15 часова биће положено цвијеће на Спомен-костурницу у Невесињу, уз обраћање званичника, а потом је планиран заједнички ручак.

Овим догађајем биће обиљежене 34 године од егзодуса српског народа из Мостара и долине Неретве, када је страдало 431 лице, а више од 30.000 људи напустило своје домове.

Јун 1992. године трајно је урезан у сјећање српског народа из долине Неретве. У само неколико јунских дана, од Чапљине до Брадине, протјерано је више од 30.000 Срба, запаљена је и уништена већина имовине, а више стотина лица је погинуло или нестало.

Током велике војне акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве.

Напади су почели 7. јуна на Домановићима, а 14. и 15. јуна вођене су борбе у градској зони Мостара. Петнаестог јуна 1992. године запаљена је Саборна црква Свете Тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану.

Након тога запаљени су и сви православни храмови у долини Неретве, а већ 18. јуна већина српског становништва Мостара протјерана је из свог града.

У јуну 1992. године запаљени су и порушени манастир Житомислић и Стара црква Пресвете Богородице. Након тога, у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској оштећен је и девастиран најмање 81 објекат Српске православне цркве, од чега су 24 била на подручју општине Мостар.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица, на подручју регије Херцеговина смртно је страдало 1.576 лица.

Током 1991. године смртно је страдало 28 лица, 1992. године 1.020 лица, 1993. године 198, 1994. године 143, 1995. године 155, након 31. децембра 1995. године 27 лица, док за још пет лица није могуће са сигурношћу утврдити тачну годину страдања.

Према полној структури, смртно је страдало 1.413 мушкараца и 163 жене. Статус војника имало је 1.171 лице, док је 405 страдалих било цивила.

На подручју општине Мостар смртно је страдало 526 лица српске националности, од чега 380 војника и 146 цивила. Према полној структури, ријеч је о 470 мушкараца и 56 жена.

Поред наведених лица, најмање девет цивила и 49 војника из Мостара смртно је страдало изван територије општине Мостар, што укупан број страдалих повећава на 584 лица.

За још 83 лица и даље се трага.

Према прелиминарним резултатима истраживања, на територији Мостара постојало је десет логора и мјеста заточења за Србе.

Срби из Мостара одвођени су и у логоре у другим општинама, па је евидентирано да су мостарски Срби били затварани у најмање 28 логора и мјеста заточења.

Ови подаци не обухватају мјеста заточења у приватним објектима, у којима су Срби затварани појединачно или у мањим групама.

Као најзлогласнија мучилишта наведени су некадашња војна амбуланта, сједиште ХОС-а, затвор „Ћеловина“ у Мостару, логор „Дретељ“ у Чапљини, логор у Љубушком, као и логор „Лора“ у Сплиту.

Према до сада обрађеним подацима, током рата је у великим размјенама између зараћених страна евидентирано најмање 843 заточених лица српске националности из Мостара и других мјеста у долини Неретве.

Када је ријеч о судским процесима за злочине над Србима у Мостару, пред Судом БиХ вођена су два поступка за злочине у логору „Дретељ“. У тим процесима правоснажно је осуђено шест лица.

Остали поступци водили су се или се тренутно воде за злочине над Србима у долини Неретве, а углавном се односе на злочине почињене на подручју општине Коњиц.

Осим уништавања материјалних трагова културе, идентитета и споменичке баштине, српски народ претрпио је и велику материјалну штету, јер је највећи број објеката у приватном власништву био запаљен, опљачкан, оштећен или узурпиран.

Укупна материјална штета никада није прецизно утврђена, а политичке и војне околности које су довеле до егзодуса и страдања Срба из долине Неретве и даље су неразјашњене.