БРИСЕЛ – Стопа штедње домаћинстава у Европи значајно варира од земље до земље, а најновији подаци ОЕЦД-а показују да док поједине државе успијевају да одвоје готово 15 одсто прихода, грађани Грчке троше више него што зарађују.
Према подацима за 2024. и 2025. годину, највећу стопу штедње имају Шведска и Мађарска – по 14,7 одсто расположивог прихода.
Одмах иза њих су Чешка са 13,7 одсто, Француска са 12,8, те Њемачка и Холандија са више од 10 одсто.
Просјек Европске уније износи 8,1 одсто.
С друге стране, Грчка је једина европска земља са негативном стопом штедње од минус 9,3 одсто, што значи да домаћинства у просјеку троше више него што им износе приходи.
Економисти наводе да се таква ситуација финансира задуживањем или трошењем раније уштеђеног новца.
Међу већим европским економијама, релативно ниске стопе штедње имају Велика Британија са 4,7 одсто и Италија са 3,2 одсто.
Занимљив је и податак да Летонија има стопу штедње нула одсто, што значи да домаћинства потроше готово сав расположиви приход.
Стручњаци истичу да грађани најчешће штеде из предострожности – због страха од губитка посла, болести или неочекиваних трошкова, али и ради сигурније старости.
Економисти упозоравају да висока штедња не значи увијек и веће богатство, већ често представља и одраз несигурности и страха од будућности.
С друге стране, негативна стопа штедње, попут оне у Грчкој, најчешће указује на озбиљне финансијске проблеме домаћинстава.
Подаци тако показују да штедња није само економски показатељ, већ и мјера повјерења грађана у сопствену будућност, државу и економску стабилност.
Шта Ви мислите о овоме?