Подстицаји у Федерацији далеко већи него у Српској

Буџет за пољопривреду у Републици Српској за 2026. годину износи 180 милиона марака и остао је непромијењен већ трећу годину заредом, упркос расту инфлације и све тежем положају домаћих пољопривредника.

Истовремено, Федерација БиХ за пољопривреду издваја 190 милиона КМ, уз најављено повећање за још 10 милиона, а подстицаји су у просјеку већи за 5,5 одсто, показује анализа Удружења мљекара Републике Српске, преноси Бука.

Посебно велика разлика видљива је у подршци младима. Док Република Српска за покретање пољопривредног бизниса младих издваја 470.000 КМ, и то искључиво за агрономе, Федерација БиХ у те сврхе издваја чак 7,7 милиона марака за све младе који желе да се баве пољопривредом.

У сектору мљекарства разлике су још израженије. Премија за млијеко у Републици Српској износи 0,30 КМ по литру, док у Федерацији достиже 0,44 КМ.

Подршка по музној крави у Српској износи око 2.609 КМ, а у Федерацији више од 4.000 КМ.

Посљедице овакве политике видљиве су и кроз број произвођача. Прије десет година Република Српска имала је око 11.000 произвођача млијека, док их је данас мање од 3.200.

С друге стране, Федерација БиХ има више од 16.800 произвођача млијека.

Разлике су примјетне и у осталим гранама сточарства. Премија за товну јунад у Српској износи до 300 КМ, док у Федерацији достиже 1.000 КМ.

У биљној производњи ситуација је још неповољнија за пољопривреднике у Српској. За производњу кукуруза у Републици Српској не постоје подстицаји, док пољопривредници у Федерацији добијају 700 КМ.

Код пшенице и уљарица подстицаји у Федерацији су значајно већи него у Републици Српској.

У анализи се наводи и да се у Републици Српској значајна средства издвајају за ловство и административне трошкове, док поједине производне гране остају без адекватне подршке.

Према подацима Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, чак 80 одсто хране која се конзумира у БиХ долази из увоза, а вриједност увезене хране током 2025. године достигла је 2,72 милијарде евра.

Аутори анализе упозоравају да оваква политика доводи у питање опстанак домаће пољопривредне производње.