Brgat slikavanje.jpeg

Иако је систем ЕЕС, намијењен регистрацији улазака и излазака на шенгенским границама, најављен као рјешење које ће убрзати и олакшати прелазак границе, у пракси је донио бројне проблеме и дуга чекања на граничним прелазима.

Највеће потешкоће забиљежене су на копненим границама Хрватске, преко којих највећи број грађана БиХ улази у Европску унију, преноси СрпскаИнфо.

Према процјенама Европске комисије, обрада једног путника требало је да траје мање од једног минута, али се у пракси показало да процедура често траје и више од три минута по особи, што је довело до великих гужви и вишесатних чекања.

Саговорници упознати са имплементацијом система наводе да је Хрватска у почетку амбициозно приступила увођењу ЕЕС-а, али да су се проблеми појавили због начина повезивања података и самог система прикупљања информација.

Из Европске комисије истичу да је ЕЕС допринио већој безбједности спољних граница Европске уније и смањењу нелегалних прелазака.

Како наводе, у првих шест мјесеци рада забиљежено је више од 66 милиона улазака и излазака, док је 32.000 особа добило забрану уласка у ЕУ.

Ипак, у Бриселу признају да постоје потешкоће у функционисању система, те најављују додатну дигитализацију и унапређење процедура током наредног периода.

Грађани који путују ка земљама Европске уније упозоравају се да приликом путовања рачунају на могућа дужа задржавања и гужве на граничним прелазима, посебно током љетне туристичке сезоне.