Poruke.jpeg

Опрез, грађани су на мети превараната: Како препознати лажне СМС поруке и избјећи крађу података?

Грађани Босне и Херцеговине свакодневно се суочавају са таласом СМС превара у којима се криминалци представљају као поште, курирске службе или чак државне институције. Најновији тренд укључује лажна обавјештења о неплаћеним саобраћајним казнама, гдје се од возача тражи да хитно уплате новац путем сумњивих линкова. ИТ експерти упозоравају да је главни алат превараната изазивање панике коришћењем ријечи попут „хитно“, „одмах“ или „задња шанса“.

Откуд преварантима ваши бројеви?

Према ријечима Вахидина Ђалтура, ИТ експерта и судског вјештака, подаци најчешће цуре на два начина:

1. Црно тржиште: Случајеви када запослени у великим телеком оператерима ископирају и продају базе података.

2. Дигитални трагови: Сами остављамо податке приликом резервација хотела (нпр. Booking) или куповине на платформама попут Temu-a, који могу бити мета хакерских упада.

Кључни знаци за препознавање преваре:

• Психолошки притисак: Поруке које захтијевају брзу реакцију без размишљања.

• Сумњиви линкови: Умјесто клика на линк из поруке, увијек самостално посјетите званичну страницу институције.

• Тражење осјетљивих података: Банке и озбиљне фирме никада не траже ПИН, лозинке или ЦВВ број картице путем СМС-а.

• Правописне грешке: Чудан стил писања, лоша граматика и генеричко обраћање („Поштовани корисниче“).

Шта ако сте већ „кликнули“?

Уколико унесете податке на сумњиву страницу, ризикујете губитак новца са рачуна, али и крађу идентитета. Директор ИДДЕЕА-е Алмир Бадњевић напомиње да ниједна државна институција не тражи личне податке електронским путем. Најбоља одбрана је игнорисање таквих порука и блокирање броја пошиљаоца.