Muzej hielxa.jpeg

Стручњаци поручују: Завичајни музеј у Билећи је „клиника“ идентитета коју морамо вратити у живот

Реконструкција Завичајног музеја у Билећи није само грађевински подухват, већ морална и професионална обавеза према културном насљеђу Херцеговине. На предавању одржаном у Музеју Херцеговине у Требињу, водећи стручњаци из области архитектуре и историје умјетности истакли су да ово здање, иако тренутно девастирано, представља врхунско ауторско дјело које заслужује посебан третман.

Кључни ставови стручњака:

• Биљана Јотић (историчарка умјетности): Наглашава да се зграда музеја мора посматрати као изоловано архитектонско дјело са јасним стваралачким принципима. Његова девастација не умањује његову вриједност као предмета архитектонске историографије.

• Проф. Иван Рашковић (Архитектонски факултет Београд): Музеје назива „клиникама територије“. Они нису само складишта старина, већ мјеста гдје се „дијагностикује“ прошлост и чува здрави идентитет заједнице. Све зависи од добре организације и јасно конципиране идеје.

• Проф. Јелена Ивановић Војводић (архитекта): Подсјећа да је објекат дјело веома познатог архитекте, што представља част, али и обавезу. Свака нова интервенција мора бити у складу са строгим конзерваторским условима како би се сачувала аутентичност.

Шта будућа реконструкција доноси Билећи?

1. Очување аутентичности: Пажљива адаптација без нарушавања првобитног архитектонског израза.

2. Нова функција: Објекат неће бити само споменик, већ жив дио културног простора релевантан за нове генерације.

3. Туристички потенцијал: Музеј као централна тачка која прикупља и представља специфичности билећког краја.