Збирка поезије "Византијско плаво" Вере Басор представљена требињској публици

У Народној библиотеци промовисана је четврта књига поезије и кратких прича под називом “Византијско плаво“ аутора Вере Басор.

Постоји пуно разлога за овај наслов, али основни мотив који се провлачи кроз све Верине књиге је хришћански однос према животу.

„Поготову та аутентичност са херцеговачких простора које сам ја рано понијела у живот и кроз свијет. То је честица душе која желим да остане спона између нашега свијета и свијета који се увелико мијења. Византијско плаво желим да буде нешто аутентично, везано за православље и коријене. Желим да то остане као порука мојој дјеци која су у свијету и да знају да имају своје коријене који сежу далеко у прошлост“, рекла је Басор.

Ова књига је наставак претходне три књиге поезије јер ауторка жели да њено писање буде препознато по аутентичности, везано за православље, хришћанство.

„Основни мотив је вјера која се протеже кроз живот и оно што нас одржава. У мојим књигама можете препознати љубав, наду и вјеру као основне мотиве живота. То је класичан алгоритам како да га назовемо данашњим језиком који може да говори кроз вријеме“, казала је Басор.

Према ријечима ауторке, ова књига је добрим дијелом настала у САД гдје је препознала да постоје огромне разлике, а њена књига састоји се од неколико дијелова „Предјели тишине“, „Успомена“...

„Моје виђење и осјећај који сам препознала тамо на неки начин сам успјела да пренесем кроз поезију и израз не само пјеснички већ и кроз причу и гноме које се ту проналазе. Тамо сам примијетила да разлика између нас и американизованог свијета је у дубини. Што се тиче дијела названог 'Предјели тишине' сматрам да најјача и најдубља емоција настаје из тишине. Тај аутентичан израз јако је препознатљив и у свијету. Препознају они то у нама и они то виде, чуде се и диве. Било је важно да негдје утиснем тај осјећај бар кроз књигу да остане препознатљив свима оним који буду читали“, наставила је Басор.

Увијек је пред њеним лицем и лицима њене дјеце тај нови свијет, али она својим изразом жели да сачува оно што су понијели из ових крајева и оно што их разликује од свега.

„Они имају ту финоћу и препознаћете у њима тај фини људски однос, али немају ту дубину коју ми носимо у себи. То се препознаје. Наше духовно је далеко вредније од материјалног и вријеме које долази ће све више преузимати примат. Обликоваће нашу стварност и ми не можемо да избјегнемо неки код који је утиснут у вријеме, у живот који ми сами носимо са собом. Материјално је битно, али духовни је одраз у нама. Печати у времену које прошло, било и биће“, објаснила је Басор.

Вера би увијек изабрала духовност јер свијет не може опстати без тога.

„Они тешко могу да препознају да је духовност испред материјалног, али постоји увијек начин да их повучемо мало да им кажемо да духовност утиче и на наш материјални свијет, јер га он обликује у суштини. Они морају да препознају тачку којој ће се мјери балансирати. То иде споро, али морају да препознају јер без тога нема опстанка“, наставила је Басор.

Ова књига је пуна наде и најважнији је мотив да не заборавимо себе.

„Гријешимо јер заборављамо, а ово је као подсјетник за оно што јесмо у суштини. Да се пробуди то биће унутар нас. Ја вјерујем када духовност превлада човјека да је све лакше постићи у овом нашем материјалном свијету. Лакше се иде и корача. Порука је да ће се лакше и љепше живјети кад човјек вјерује. Љубав, вјера и нада“, закључила је Басор.

ТИШИНЕ

Тишином говори свемир.
Не шапући. Залуд су тајне.
Чујем кроз вријеме и далеке најдубље сне.

Скривену мисао свемир дозива.
Само је сан јава и расута мисао
у мом сну спава.

Тајни нема, ни зли дуси не зборе тише,
прате ме хиљаде кишних капи
под сводом свих немира мојих.

Оћути тишину, јер смарагдна боја
уплаканих ноћи мирише на срећу.
У новом јутру, у новом свитању.