АТИНА – Иако цијене некретнина у Грчкој континуирано расту, а тржиште у 2026. години све чешће се описује као „тржиште селективних прилика“, интересовање српских купаца за повољне квадрате на мору не јењава.
Са буџетом од 50.000 евра ситуација је знатно изазовнија него раније, али подаци показују да могућности и даље постоје, уколико знате гдје да тражите.
Према најновијим подацима, просјечна цијена апартмана у Грчкој износи око 210.000 евра, док се чак и мањи апартмани на мање популарним острвима продају за око 320.000 евра.
Ипак, званични извјештаји потврђују да не постоји законски минимум за куповину, па се некретнине и даље могу пронаћи и за мање од 100.000 евра, али је неопходан опрез како би се избјегли запуштени и руинирани објекти.
Да бисте у 2026. години пронашли пристојан стан који није у лошем стању, потребно је фокусирати се на области које још нису захваћене масовним луксузним туризмом и новим правилима за „Златну визу“.
Тесалија: Овај регион има једну од најнижих просјечних цијена у земљи, око 1.273 евра по квадрату. Са буџетом од 50.000 евра могуће је пронаћи студио или мањи апартман од приближно 35 до 40 квадрата. Тесалија нуди лијепа обалска мјеста која су популарна међу локалним становништвом и свима који траже мирнији, аутентичан амбијент.
Пелопонез: Просјечна цијена у овом региону износи око 1.410 евра по квадрату. Иако су најатрактивније локације поскупјеле, у мање развијеним дијеловима обале и даље се могу пронаћи старији, али солидно очувани станови. Предност Пелопонеза је све боља саобраћајна повезаност, укључујући проширење аеродрома у Каламати који сада опслужује 22 међународне дестинације.
Секундарне локације на Криту: Док је Хања постала знатно скупља, унутрашњи дијелови острва и мање позната мјеста на јужној обали и даље нуде приступачније цијене. Крит је посебно занимљив због дуже туристичке сезоне, као и унапријеђене енергетске инфраструктуре која смањује трошкове одржавања.
На шта обратити пажњу: Куповина јефтиније некретнине носи одређене ризике, па је у 2026. години посебно важно обратити пажњу на неколико кључних ставки.
Легализација и катастар: Једна од најчешћих грешака страних купаца је журба без претходне провјере власничке документације. Неопходно је утврдити да ли продавац има „чист“ власнички лист и да ли је објекат легализован. С обзиром на то да је грчки катастарски систем у завршној фази, препоручује се провјера историје власништва у периоду од 20 до 30 година.
Енергетски сертификат: Од 2026. године купци све више траже енергетски ефикасне некретнине, јер се лакше издају и касније једноставније продају.
Скривени трошкови: На цијену од 50.000 евра треба додати још између 8 и 12 одсто трошкова, укључујући порез на пренос апсолутних права (три одсто), као и трошкове нотара, адвоката и агенцијске провизије.
Шта Ви мислите о овоме?