Мање од два часа пред најављено "уништење једне цивилизације", Сједињене Државе и Иран постигли су споразум о прекиду ватре, који укључује несметан пролаз трговачких бродова кроз Ормуски мореуз. Израел је такође пристао на прекид ватре, а Пакистан тврди да је постигнуто примирје и у Либану.
”Послије разговора са пакистанским премијером Шахбазом Шарифом и фелдмаршалом Асимом Муниром и њиховог захтјева да зауставим рушилачку силу упућену ка Ирану и на основу пристанка Ирана да одмах и у потпуности отвори Ормуски мореуз, сложио сам се да обуставим нападе и бомбардовање Ирана на двије седмице”, написао је предсједник САД Доналд Трамп на мрежи ”ТрутхСоциал”.
Споразум о прекиду ватре потврдила је и агенција Тасним блиска иранској Револуционарној гарди, која је објавила да је амерички предсједник ”узмакао”, након што је добио план Техерана за окончање непријатељстава.
Са одредбама споразума сагласио се Израел, чиме је, бар на двије седмице, окончан сукоб који је пријетио да свијет гурне у неконтролисану економску кризу, прије свега јер кроз Ормуски мореуз пролази петина свјетске трговине енергентима.
Након проглашења перкида ватре цијена нафте моментално је пала за 15 одсто, преноси РТС.
Иран и Оман планирају наплаћивати транзитне накнаде бродовима који пролазе кроз Хормушки мореуз токомм двоседмичног примирја, објавила је иранска полуслужбена новинска агенција Тасним.
Прикупљена средства биће намијењена обнови, наводи Тасним.
Аналитичари оцјењују да је Вашингтон вјероватно био опрезан због ризика да би даља ескалација сукоба могла да изазове нагли раст цијена енергије и озбиљне економске посљедице.
Спор опоравак
Ипак, стручњаци упозоравају да је мало вјероватно да ће се производња енергије на Блиском истоку у потпуности опоравити док се не постигне трајни мировни споразум.
Због оштећења енергетске инфраструктуре у региону, обнова производње могла би да потраје мјесецима.
Према процјенама истраживачке фирме "Рyстад Енерџи", санација штете нанијете енергетском сектору могла би да кошта више од 25 милијарди долара и потраје годинама.
Економске посљедице сукоба посебно су погодиле азијске земље које се у великој мјери ослањају на енергенте из Персијског залива.
Филипини, који готово сву нафту увозе са Блиског истока, прогласили су крајем марта националну енергетску ванредну ситуацију након што су цијене горива више него удвостручене.
У региону су многе авио-компаније повећале цијене карата и смањиле број летова због наглог раста цијена млазног горива, док су владе и компаније најавиле мјере за ублажавање посљедица високих цијена енергије и несташица горива.
Стручњаци упозоравају да ће бити потребно вријеме да се тржиште енергије стабилизује и цијене врате на нивое прије избијања сукоба.
Шта Ви мислите о овоме?