СВИЈЕТ – Док су ракете и дронови паралилисали Блиски исток, пажња свјетске јавности усмјерена је ка Ормуском мореузу, кључној поморској рути кроз коју пролази око петине свјетске нафте, а који је у условима рата практично стављен под контролу Ирана.
Међу ријетким бродовима који су успјели да прођу кроз овај стратешки важан пролаз био је и теретни брод којим је управљао капетан Срђан Јанковић из Србије, који је са својом посадом преживио драматичне дане у самом средишту ратних дејстава.
Како је испричао, током боравка у Персијском заливу били су директни свједоци ракетних и дронских напада, док су пројектили летјели изнад њихових глава.
„Изнад нас су летјели дронови и ракете које су гађале иранске базе или су испаљиване са њих. Били смо буквално између свега тога и гледали смо пројектиле како пролазе небом“, рекао је Јанковић.
Он је са посадом крајем фебруара упловио у иранску луку Бандар Имам Хомеини, непосредно прије почетка америчко-израелских напада на Иран, након чега је ситуација нагло ескалирала.
Иран је узвратио ударима на више земаља у региону, а убрзо је уведена и строга контрола пролаза кроз Ормуски мореуз, што је довело до драстичног пада поморског саобраћаја и транспорта енергената.
Према подацима, промет нафте и гаса кроз мореуз пао је за чак 95 одсто, што је изазвало глобалне економске потресе и раст цијена енергената, док је дио свјетских резерви нафте пуштен на тржиште како би се ублажиле посљедице кризе.
Капетан Јанковић наводи да га је више од самог рата плашио могући упад војних формација на брод и опасност да посада буде узета као талац.
„Нисте сигурни да ли ће неко доћи са оружјем и преузети брод. То је био највећи страх“, каже он.
Ситуацију је додатно отежавала ограничена комуникација, јер је интернет у Ирану био блокиран, па су све информације добијали преко агента у Лондону, који им је јављао да ли ће добити дозволу за кретање.
Посада је предузела додатне мјере безбједности – постављена је бодљикава жица око брода, кретање по палуби је сведено на минимум, а сви су били у приправности за евентуални напад.
На сидришту су чекали више од мјесец дана, заједно са десетинама других бродова, не знајући када ће моћи наставити пут.
Када су коначно добили дозволу, кретање ка Ормуском мореузу било је изузетно ризично – брод је морао да се креће ближе иранској обали, уз сталну пријетњу нових напада.
Током проласка, који је трајао више од 11 сати, посада је била у стању пуне приправности, спавали су у унутрашњим дијеловима брода, са спасилачком опремом уз себе.
По изласку из мореуза, олакшање је било огромно, јер су изашли из зоне директних сукоба и наставили пут ка Африци.
Према подацима Уједињених нација, од почетка сукоба у региону погинуло је десет помораца, више их је рањено, а забиљежено је скоро 20 напада на бродове, док је око 20.000 морнара и даље заробљено у Персијском заливу.
Стручњаци упозоравају да је ситуација без преседана од Другог свјетског рата, а исход кризе у Ормуском мореузу имаће далекосежне посљедице по глобалну економију, трговину и безбједност.
Шта Ви мислите о овоме?