Гориво све скупље: Посљедице кризе стижу и у регион

Иран пооштрио контролу Ормуског мореуза: Европи пријети несташица горива

БАЊАЛУКА – Иран је пооштрио контролу над Ормуским мореузом, кључном рутом за транспорт нафте, што је изазвало поремећаје на глобалном тржишту и страх од несташице горива у Европи.

Према доступним информацијама, Иран сада захтијева детаљне податке о свим бродовима који траже безбједан пролаз кроз мореуз, што додатно успорава снабдијевање и подиже цијене енергената.

Извршни директор компаније „Шел“ упозорио је да би Европа могла да се суочи са несташицом горива већ почетком априла.

У појединим европским земљама цијене горива значајно су порасле. У Хрватској се цијена дизела креће од 1,73 до 2,26 евра по литру, док бензин кошта од 1,62 до 1,99 евра. Највише цијене биљеже Холандија, Њемачка и Финска.

„Цијене су отишле за неких 20, 25 центи минимум, кад идете на аутопут цијене су отишле и до 40 центи по литру“, каже Ана Станковић из Њемачке.

Иако је цијена барела нафте у благом паду, стручњаци истичу да је главни проблем висока зависност Европе од увоза енергената.

Премијер Мађарске Виктор Орбан поручио је да ће та земља задржати контролисане цијене горива и гаса.

„Заштитићемо енергетску безбједност Мађарске, задржаћемо заштићене цијене бензина и снижене цијене природног гаса за наша домаћинства“, рекао је Орбан.

Влада Републике Српске већ је усвојила одређене мјере, а нови пакет очекује се у петак.

„Рекао сам синоћ и у Народној скупштини Српске да ћемо у петак на сједници Владе предложити неколико закона, а линеарно ћемо повећавати плате“, изјавио је предсједник Владе Српске Саво Минић.

Цијене горива у Републици Српској такође су у порасту, а литар дизела на бањалучким пумпама износи између 3,23 и 3,57 КМ.

„Ми смо добрим дијелом у Републици Српској ослоњени на групу Оптима и ја се надам и имам информације да ће они и у наредним данима имати, да ће стићи тај танкер за који сада треба 40 милиона долара за један мањи танкер. Донедавно је за то требало 20 милиона“, рекао је директор „Крајина петрола“ Милован Бајић.

Према процјенама, Србија располаже резервама нафте за око 60 дана, а већ је донесена одлука о пуштању 40.000 тона на тржиште.

Стручњаци упозоравају да ће нафта и у наредним деценијама остати кључни енергент, те да би посљедице тренутне кризе могле бити дугорочне.

Према пројекцијама, инфлација у еврозони могла би достићи 2,6 одсто, док би у екстремном сценарију могла порасти и до 6,3 одсто.