Tramp.webp

Амерички предсједник Доналд Трамп (Трумп) поново је подигао тензије на свјетској сцени, поручивши да би Сједињене Америчке Државе могле „узети Кубу“, што су многи протумачили као најдиректнију најаву могућег новог геополитичког сукоба.

Говорећи пред новинарима у Бијелој кући, Трамп је изјавио да има „част да заузме Кубу“ и да са том државом може да уради „шта год жели“, наглашавајући да је ријеч о „веома ослабљеној нацији“.

„Вјерујем да ћу имати част да заузмем Кубу… било да је ослободим или заузмем, мислим да могу да урадим шта год желим“, рекао је Трамп.

Острво у мраку: енергетски колапс без преседана

Ове изјаве долазе у тренутку када се Куба суочава са једном од најтежих криза у новијој историји. Земљу је погодио готово потпуни колапс електроенергетског система, због чега су милиони људи остали без струје.

Према извјештајима међународних медија, кључни узрок кризе је драстично смањење испорука нафте, које су додатно ограничене америчким мјерама. Енергетски систем, који је већ годинама застарио и оптерећен, нашао се под ударом какав није могао да издржи.

Како је Куба остала без кључног савезника
Ситуација се додатно погоршала након догађаја из јануара, када је венецуелански предсједник Николас Мадуро, један од најважнијих савезника Хаване, уклоњен са власти и пребачен у САД.

Венецуела је годинама била главни снабдјевач Кубе нафтом, па је њен губитак оставио дубоке посљедице на ионако крхку економију острва.

Стратегија притиска из Вашингтона

Вашингтон је потом појачао притисак – не само прекидом испорука, већ и пријетњама санкцијама државама које би наставиле да снабдијевају Кубу енергентима.

Овакав приступ многи аналитичари виде као дио шире стратегије дестабилизације, са циљем слабљења власти у Хавани и евентуалних политичких промјена.

Тражи се и смјена власти

Додатне тензије изазвале су информације да су амерички званичници током преговора тражили смјену кубанског предсједника Мигела Дијаз-Канела.

Такви захтјеви представљају директно мијешање у унутрашње послове земље, што је Хавана више пута одбацила као неприхватљиво.

Сам Дијаз-Канел поручио је да је спреман на разговоре, али искључиво под условима међусобног поштовања, суверенитета и права на самоодређење.

Реторика која забрињава свијет

Трамп је и раније помињао могућност „преузимања“ Кубе, али су његове посљедње изјаве најдиректније до сада. Посебно забрињава чињеница да долазе након већ појачаних глобалних тензија и недавних војних и политичких потеза САД на другим кризним жариштима.

Због тога дио међународне јавности ове изјаве види као сигнал могуће даље ескалације.

Криза са ширим посљедицама

У међувремену, Куба се суочава са несташицама горива, честим нестанцима струје и растућим незадовољством грађана.

Комбинација унутрашње кризе и спољног притиска могла би имати озбиљне посљедице не само за ову земљу, већ и за стабилност ширег региона.

У таквом контексту, Трампове ријечи добијају додатну тежину – јер се поставља питање да ли је ријеч само о реторици или уводу у конкретније потезе који би могли промијенити односе на глобалној сцени.

ШТА ЈЕ ТАЧНО ТРАМП РЕКАО ПРЕД НОВИНАРИМА

„Знате, цијелог живота слушам о Сједињеним Америчким Државама и Куби. Када ће Сједињене Државе то урадити?“

„Вјерујем да ћу имати… част да узмем Кубу. То би било добро. То је велика част.“

„Било да је ослободим, заузмем – мислим да могу да урадим шта год желим с њом. Ако хоћете истину.“

„Они су тренутно веома ослабљена нација.“

„То је пропала држава. Немају новца, немају нафте, немају ништа.“