Cijene .jpeg

Цијене хране у Српској нагло скочиле: Чоколада и кафа поскупјеле и до 70 одсто.

Подаци Републичког завода за статистику показују да су поједине основне животне намирнице у Републици Српској у протекле двије године значајно поскупјеле, а највећи раст цијена забиљежен је код млијечне чоколаде и мљевене кафе.

Према званичним подацима, ако се упореде цијене из јануара 2024. године и истог мјесеца ове године, килограм млијечне чоколаде поскупио је са 18,77 КМ на 31,72 КМ, што представља раст од 12,95 КМ, односно око 70 одсто.

У истом периоду килограм мљевене кафе поскупио је за око 11 КМ, док је цијена телетине без кости порасла за 7,34 КМ. Јунетина са костима поскупјела је са 13,75 КМ на 18,54 КМ по килограму, што је повећање од 4,82 КМ.

Ова поскупљења дио су ширег тренда раста цијена хране који већ дуже вријеме оптерећује кућне буџете грађана.

Предсједница Удружења потрошача „ТоПеер“ из Добоја Снежана Шешлија навела је да се поскупљења могу посматрати из два угла – раста берзанских цијена и утицаја климатских промјена.

„Какао је значајно поскупио, а као разлози се наводе лоши приноси и климатске промјене, због чега на тржишту има мање производа и теже је задржати ранији ниво цијена“, рекла је Шешлија за „Глас“.

Она је истакла да је додатни проблем што у БиХ и Републици Српској поскупљују и производи који се производе на домаћем тржишту.

„Ријеч је о производима које не морамо увозити и које бисмо могли имати у довољним количинама на нашем тржишту“, нагласила је Шешлија.

Према њеним ријечима, највише притужби грађана забиљежено је током јесени, посебно у септембру и октобру када почиње школска година.

„Одређени проблеми су се појавили већ у марту, али највише притужби било је у септембру и октобру, када дјеца крећу у школу. Тада родитељи више обраћају пажњу на кућни буџет и постају свјесни колико су цијене прехрамбених производа порасле“, појаснила је Шешлија.

Она је додала да у БиХ и даље недостаје јаснији механизам контроле цијена, као и јединствен став о укидању ПДВ-а на основне животне намирнице.

Економиста и извршни директор Удружења економиста Републике Српске „SWOT“ Саша Грабовац појаснио је да цијене потрошачких добара у великој мјери зависе од односа понуде и тражње.

„Код нас је у протеклом периоду дошло до повећања плата и пензија, што је значило и већу количину новца у оптицају. Тај новац у највећој мјери завршава у малопродаји, па трговци имају простор да повећавају цијене све док грађани могу да их плаћају“, рекао је Грабовац за „Глас“.

Он је додао да су на раст цијена утицали и глобални фактори, попут пандемије вируса корона, рата у Украјини, сукоба на Блиском истоку, као и раста цијена нафте и природног гаса.

„Пошто су енергенти дио трошкова производње скоро сваког производа, то се директно одражава и на раст цијена хране и пића“, нагласио је Грабовац.

Према његовим ријечима, највећи терет поскупљења сносе домаћинства са најнижим примањима.

„Најсиромашнији грађани су највише оптерећени јер у структури њихове потрошње највећи удио имају храна и енергенти, а управо ти производи су највише поскупјели“, рекао је Грабовац.

Он је упозорио да неизвјесност остаје и у наредном периоду.

„Већ имамо висок ниво цијена који је остао након пандемије и рата у Украјини. Уколико се геополитичке тензије наставе и ако поново дође до поремећаја у транспорту нафте и енергената, можемо очекивати нови талас инфлације“, навео је Грабовац.