Са просјечном платом у Републици Српској грађани сада могу купити између 150 и 190 литара мање горива него прије мјесец дана, јер је цијена на домаћем тржишту скочила за више од 35 одсто. Поскупљење је директно повезано са ратом на Блиском истоку и затварањем Ормушког мореуза, једне од кључних глобалних жила куцавица за транспорт нафте.
Прије овог наглог поскупљења, просјечна плата од 1.593 марке омогућавала је куповину приближно 708 литара бензина, док данас покрива између 510 и 560 литара, у зависности од тога на којој бензинској пумпи се гориво купује. То у пракси значи да је куповна моћ грађана у само пар дана осјетно умањена. Ако је неко прије ове кризе танкао пун резорвоар горива, што је коштало око 135 марака, он данас за те исте паре може за трећину мање.
Република Српска иначе има Уредбу којом је ограничена маржа на нафту и нафтне деривате. Максимална велепродајна маржа износи 0,06 марака по литру, а малопродајна 0,25 марака по литру. Закон предвиђа и новчане казне и до 10.000 марака за оне који не поштују утврђену маржу. До сада је, међутим, наплаћено тек неколико десетина хиљада, што је, према оцјенама појединих економиста, далеко мање него што би могло бити с обзиром на тренутни раст цијена који, како тврде, често нема логичко ни математичко упориште.
Због енормног поскупљења, које ће готово сигурно изазвати ланчану реакцију у другим секторима економије, а поговото оном који се тиче основних животних намирница - Влада Републике Српске је на јучерашњој сједници разматрала на који начин да ублажи притисак на тржиште. На крају је одлучено да марже остану исте, али и да се додатно прецизира начин њиховог обрачуна, као и утврђивање продајне цијене у ситуацијама када трговци већ располажу одређеним залихама горива.
Министар трговине и туризма Нед Пуховац поручио је да је циљ ове одлуке стабилизација тржишта и спречавање даљих шпекулација у формирању цијена. Он је изразио наду да ће се глобалне прилике ускоро смирити и да ће, како је рекао, „ово лудило са цијенама горива“ бити кратког даха.
Према ријечима извора „Гласа Српске“, који има дугогодишње искуство у нафтном бизнису, већина нафтних дистрибутера у претходном периоду је искористила кризу на Блиском истоку како би остварила додатни профит. Чим је на свјетским берзама дошло до раста цијене сирове нафте, дистрибутери су реаговали готово тренутно и подигли цијене на бензинским пумпама. На то је, додаје, недавно указао и економиста Игор Гавран, наводећи да су дистрибутери гледајући ТВ и извјештаје са Блиског истока, одлучили одмах дигнути цијену, иако у том тренутку за то није било никаквог разлога. У само 48 сати цијена је, како наводи наш саговорник, порасла за више од 70 фенинга по литру.
Поређења
Истовремено, дио трговаца није чекао да се исцрпе ни постојеће залихе купљене по нижим цијенама, већ је поскупљење практично одмах пребацио на потрошаче. Извор „Гласа“ наводи да многи трговци свјесно ризикују да плате казну, јер су процјенили да им је то испалтивије, него да се држеутврђених прописа.
– Тако су и раније радили. Тај финансијски мањак лако се покрије продајом горива по вишим цијенама. Недостатак инспектора и немогућност да покрију рад око 500 бензинских пумпи довели су до тога да већина продаваца практично ради без страха од санкција. Томе у прилог говори и податак да је у само пет случајева утврђено да се трговци не придржавају уредбе о ограничавању марже. Такође, хвалисање како имамо међу најнижим цијенама горива у региону представља једцну врсту политичке и економске демагогије. Довољно је упоредити колико литара горива овдашњи грађани могу купити за своју плату у односу на просјечног грађанина Њемачке или скандинавских земаља – истиче наш извор.
Као занимљиву чињеницу наводи и то да се цијене горива на пумпама у Републици Српској тренутно крећу између 2,85 и 3,10 марака по једном литру. То објашњава чињеницом да већина нафтних дистрибутера, осим можда једног или два, нема веће складишне капацитете за депоновање купљених количина горива.
– За разлику од некадашње Југославије, када је постојала развијена мрежа складишта која је обезбјеђивала стабилност тржишта и ублажавала нагле скокове цијена, данас тога готово да нема. Тек један од дистрибутера има веће складишне капацитете, па је код њега цијена горива нижа и до 25 фенинга по литру – наглашава наш саговорник.
Он упозорава да велики скок цијена горива у Републици Српској није само статистички податак, већ фактор који директно урушава куповну моћ становништва. Профитерство појединих дистрибутера и спорост инспекцијских органа, додаје, додатно погоршавају ситуацију.
Истовремено, глобални фактори, укључујући могући дуготрајни конфликт на Блиском истоку, могли би продубити кризу и довести до стагфлације – економског стања у којем инфлација расте, док привредни раст успорава.
– Јасно је да сама регулатива и казне нису довољне да заштите потрошаче. Потребно је хитно размотрити конкретне мјере које друге земље већ примјењују, смањење пореза и акциза, ограничење цијена на пумпама, субвенције за гориво, као и пооштрен надзор над тржиштем како би се спријечило профитерство. Без ових корака, грађани ће наставити губити куповну моћ, а удар на домаћу економију могао би бити дубљи и дугорочнији – упозорио је наш извор.
Шта раде други
А шта су друге земље у међувремену предузеле како би заштитиле своја тржишта? Можда је најбољи примјер Мађарска, која је међу првима реаговала и предузела једну од најрадикалнијих мјера – смањење акциза на бензин и дизел. Ова одлука требало би, према математичкој рачуници да снизи цијену горива са 1,61 евра на око 1,53 евра по литру, што потрошачима доноси уштеду од четири до пет одсто.
Блокада пошиљки нафте кроз Ормушки мореуз показало се као кључно у у потресу који је задесио берзе. Она је смањила снабдијевање глобалног тржишта за око 20 милиона барела дневно. Стручњаци упозоравају да би дуготрајни америчко-израелски рат са Ираном могао довести до озбиљних поремећаја на свјетским тржиштима енергената, па и да би цијена барела могла скочити чак на 200 долара. Компанија „Арамко“, једна од највећих нафтних компанија на свијету, упозорилаје да би продужена блокада Ормушког мореуза могла имати драматичан ефекат на глобално снабдијевање и стабилност тржишта.
Економисти упозоравају да би такав дуготрајни конфликт могао довести до сценарија сличног оном из седамдесетих година прошлог вијека, када је поремећај снабдијевања енергентима изазвао нагли раст инфлације и успоравање економског раста. Аналитичар Бранко Павловић упозорава да је такав „црни сценарио“ могућ уколико рат на Блиском истоку потраје, посебно у случају гранатирања нафтних постројења и потпуне блокаде Ормушког мореуза, што би могло изазвати не само нови глобални енергетски шок и удар на осјетљиве еконимије, већ и огромни раст цијена, па и основних животних намирница.
- Бојим се да је стагфлација оптимистичан сценарио у односу на оно што се надвија над целим светом. Оно предстоји је дубока рецесија и инфлација. И није питање да ли ће, већ када! Поготово ако ова криза потраје дуже од пет или шест месеци. У том случају Америка, а нарочито Европа, биће погођене великом кризом. И овај регион ће се у том случају наћи у великом проблему јер неће имати одакле да набави енергенте. Није ствар само цене која ће отићи небу под облаке, већ и у томе да за Европску унију неће уопште бити енергената који су јој потребни. Привреде ће се наћи на коленима, а грађани у готово безнадежном стању – каже за "Глас Српске" овај аналитичар.
Апликација
У Републици Српској у завршној је фази успостављање новог информационог система за даљински надзор и контролу промета нафтних деривата, који ће грађанима омогућити да путем мобилне апликације у реалном времену прате цијене горива на свим бензинским пумпама. Из компаније "Ланацо" саопштено је да систем омогућава централизовано евидентирање података и јединствен увид у кретање цијена на тржишту. У првој фази биће активиран портал намијењен бензинским пумпама, путем којег ће оне пријављивати сваку промјену цијена. Како наводе, подаци ће се ажурирати у реалном времену, јер ће пумпне станице бити обавезне да кроз систем евидентирају сваку измјену, која ће одмах постати видљива корисницима апликације.
Први пут у историји
Међународна агенција за енергетику (ИЕА) одлучила је да пусти на тржиште рекордних 400 милиона барела нафте из резерви како би смањила посљедице глобалних поремећаја у снабдјевању енергентима због рата на Блиском истоку. У питању је највећа координисана интервенција на тржишту нафте у историји ове организације. ИЕА је од свог оснивања 1974. само пет пута посегла за оваквим потезом: приликом рата у Заливу 1991, урагана "Катрина" и "Рита" 2005, грађанског рата у Либији 2011, како и два пута 2022. након почетка сукоба у Украјини, у марту и априлу. Иако земље Г7 за сада нису суочене са физичким несташицама нафте, тржиште је већ под снажним ударом. Цијена нафте "брент" је у понедељак накратко скочила на 119,50 долара по барелу, што је највиши ниво од 2022. године, да би потом пала на око 90 долара, а онда опет скочила приближно на 100 долара.
Шта Ви мислите о овоме?