Drasko stanivukovic.jpg

Танка је линија између политичког сукоба и пажљиво режираног перформанса. Управо такав утисак, према процјени оних који прате овдашње политичке (не)прилике, оставила је сцена испред зграде Владе Републике Српске, гдје су се, готово филмски, сусрели градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић и премијер Српске Саво Минић.

танивуковић је, подсјетимо, као и много пута раније, организовао конференцију за новинаре, уз пратећи перформанс, овај пут говорећи о “животним темама”.

Јер, општи избори су све ближе, а амбиције прилично јасне.

Елем, критиковао је Станивуковић Владу да реагује споро и неефикасно, што је на улицу „извукло“ и премијера Српске и министре. И тада је почео својеврсни политички дуел на отвореном.

Размјена порука пред камерама убрзо се проширила на друштвене мреже, а сви су изгледи да ће Минић и Станивуковић ускоро заједно на мале екране.

“Лидер опозиције”

Предсједник Листе за правду и ред Небојша Вукановић, тврди да је цијели догађај био унапријед договорен политички перформанс. Према његовим ријечима, Станивуковић је и раније говорио о акцизама и цијенама горива, али је поново изашао пред новинаре са „корпицама“, како би заједно са представницима власти инсценирао политички сукоб.

Он каже да је режиму циљ да Станивуковића изгурају као лидера опозиције, јер их, како сматра, не угрожава, већ испуњава све њихове жеље.

Да ли у тим тврдњама има истине, за сада је тешко процијенити. Ипак, једно питање се све гласније намеће у политичкој јавности – да ли повратак Станивуковића перформансима представља покушај да поново изгради имиџ борбеног опозиционара, посебно у тренутку када од његових дојучерашњих сабораца стижу све гласније оптужбе да је он данас све – само не опозиција!?

“Ко је у праву”

Политички аналитичар Велизар Антић, каже да је читава конференција градоначелника Бањалуке и предсједника Владе, личила на један велики перформанс и да можемо да кажемо да је овим званично почела кампања за опште изборе.

-Станивуковић покушава да пронађе све слабе тачке власти и да им упути критику на тај рачун и да их грађанима представи као неспособне и пошаље поруку да је вријеме да оду у пензију, док то исто покушава власт да уради за градоначелника наводећи све проблеме са локалног нивоа за које га оптужују. Мислим да ћемо у сљедећем периоду све више гледати оваквих или сличних сцена и перформанса са обје стране – сматра Антић.

Антић каже да не може да тврди да су се директно договорили Станивуковић и Минић да изведу ову представу.

-Али је јасно да су послали поруку да су спремни да се за гласове народа боре и на овај начин. У највећој мјери одговорност за ову ситуацију сносе и медији, и то прије свега РТРС, који би морао да организује политичке емисије гдје би се аргументима две стране супротстављале једна другој, а не да гледамо овакве представе на улици. Мислим да је за ову ситуацију главни кривац власт која је до сада избјегавала да организује политичке емисије у којима би аргументе представљале и једна и друга страна, а грађанима остављали да пресуде ко је више у праву и чији су аргументи бољи – каже Антић.

Станивуковић, наглашава Антић, дефинитивно нема подршку свих у опозицији и немогуће је да он буде први човјек и лидер опозиције.

-Мјесто једног од првих људи му сасвим сигурно припада, али мислим да је далеко од позиције да он буде тај први човјек опозиције – сматра он.

“Лоши глумци”

Новинар Горан Дакић, каже да је претјерана брига увијек је први симптом кампање.

-Није проблем у томе што се млади градоначелник Бањалуке вратио ономе што најбоље ради, него што то и даље ради невјешто и неувјерљиво. Ако овако води Бањалуку, можемо само да замислимо како ће водити Републику Српску. Представу испред зграде Владе Српске писао је лош драматург, а режирао ју је још гори редитељ. Ни глумци нису нешто. И један и други, и Станивуковић и Минић, заправо су манекени политичке празнине. Ни један, ни други нису спремни, а богами нису ни кадри да ураде оно што треба – сматра Дакић.

А пошто, наставља он, не могу да ураде оно што треба, радиће оно што морају и што једино знају.

–Увјераваће нас из дана у дан да живимо у трећеразредној трагикомедији – каже Дакић.