Свијет у енергетском шоку: Пушта се рекордних 400 милиона барела нафте

Десетине земаља договориле су се да из својих хитних резерви пусте рекордну количину нафте како би ублажиле несташице у снабдијевању и нагли раст цијена на глобалном тржишту.

Све 32 чланице Међународне агенције за енергију (IEA), укључујући Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе и бројне најразвијеније земље свијета, ослободиће око 400 милиона барела нафте како би се избориле са изазовима које ова организација описује као „без преседана по обиму“.

До овакве одлуке дошло је након што је рат између Сједињених Америчких Држава и Израела са Ираном довео до озбиљних поремећаја у транспорту нафте кроз Ормушки мореуз, којим се иначе превози око 25 одсто свјетских залиха нафте.

Због сукоба је извоз нафте кроз овај стратешки пролаз готово стао, а производња у региону значајно је опала.

Цијена нафте у међувремену је порасла за готово четвртину у односу на период прије почетка рата, док стручњаци упозоравају да би потез IEA могао бити само краткорочно рјешење.

Количина нафте која ће бити пуштена на тржиште више је него двоструко већа од претходног рекорда из 2022. године, када су чланице IEA ослобађале резерве након руске инвазије на Украјину.

Ипак, ова количина представља тек три до четири дана глобалне потрошње или отприлике двонедјељну количину нафте која се иначе транспортује кроз Ормушки мореуз.

Чланице и придружене државе IEA учествују са око двије трећине свјетске производње енергије и готово 80 одсто глобалне потрошње.

Земље чланице обавезне су да одржавају резерве нафте које покривају најмање 90 дана националне потрошње у случају глобалних поремећаја на тржишту.

Укупно, државе располажу са више од 1,2 милијарде барела у хитним резервама, уз додатних 600 милиона барела индустријских залиха које компаније држе по налогу влада.

Међутим, стручњаци упозоравају да ослобађање трећине ових залиха није мјера која се може често понављати.

Нафта није складиштена на једном мјесту, већ се налази у терминалима и рафинеријама широм свијета, гдје је чувају компаније попут „Шела“ и „Би-Пија“.

Када се резерве пусте на тржиште, то не значи да ће се одједном појавити огромне количине нове нафте, већ да ће произвођачи учинити више нафте доступном рафинеријама.

Енергетски аналитичари упозоравају и на недостатак капацитета за прераду, што додатно компликује ситуацију.

Бивши шеф стратегије компаније BP Ник Батлер истиче да се овај потез не може понављати бесконачно.

„Једном када их пустите, те резерве више не постоје“, упозорио је Батлер.

Енергетски аналитичар компаније Rystad Energy Хорхе Леон навео је да ослобађање резерви помаже, али не може у потпуности надокнадити поремећај на тржишту.

У међувремену, извршни директор IEA Фатих Бирол упозорио је да ова одлука неће помоћи глобалном тржишту гаса, које је, како је рекао, „веома изазовно“.

Он је навео да постоји врло мало опција за надокнаду пада од око 20 одсто у снабдијевању течним природним гасом изазваног сукобом.

Референтна цијена течног природног гаса у Уједињеном Краљевству порасла је за око 70 одсто од почетка сукоба, иако је и даље испод нивоа забиљежених након рата Русије и Украјине.

Британски министар енергетике Ед Милибанд поручио је да Уједињено Краљевство сарађује са међународним савезницима како би се ублажили поремећаји на тржишту нафте.