tesar.jpg

Трговци, шивачи, возачи, конобари, тесари, зидари, столари и пекари само су нека од занимања која ће бити међу најтраженијима у овој години у Босни и Херцеговини, показују подаци ентитетских завода за запошљавање, међутим, према ријечима наших саговорника, све их је мање.

"Трговина и угоститељство предњаче, при чему су продавци и конобари два најзаступљенија занимања. Постоји велика концентрација занатских занимања у вези са грађевином, зидари, тесари, столари, што указује на снажну активност у овом сектору. Возачи тешких теретних возила се високо котирају. Велики број радника за једноставне послове сугерише потребу за мануелном радном снагом која не захтијева високу специјализацију", наводи се у Истраживању тржишта рада у Републици Српској.

Која занимања ће бити најтраженија у БиХ у 2026.
Тако ће међу најтраженијим занимањима, поред раније поменутих, бити и кувари, грађевински столари, складишни службеници, али и радници за једноставне послове у производњи. Слични трендови и у Федерацији БиХ

И у Федерацији Босне и Херцеговине, према истраживању Федералног завода за запошљавање, занимања трећег и четвртог степена стручне спреме биће најтраженија у овој години.

Тако се на том списку налазе и цалл оператери, бравари, кројачи, складиштари, кувари, заваривачи, машински техничари, ЦНЦ оператери, армирачи и други.

"Исказана је и велика потражња за помоћним радницима у производњи", наводе из Федералног завода за запошљавање.

Недостатак занатлија све већи проблем

Да је занатлија мало на тржишту рада у Републици Српској, али и да се тешко ученици одлучују за упис заната упркос великој потражњи, потврдио је у разговору за "Независне новине" Лазо Шешић, предсједник Скупштине Коморе самосталних предузетника Републике Српске.

Како истиче, за то нису само крива дјеца, већ и родитељи.

"Ми смо у Комори предлагали да се дјеца већ од шестог разреда опредјељују јер све и један занатлија лијепо зарађује. Сви желе да им дјеца буду менаџери, а нама треба радне снаге. То је средњи сталеж који ствара нову вриједност, који ради, који производи. Ми школујемо кадар који нам уопште не треба. Ми морамо ту дјецу привући, а то је највише у договору с родитељима. Та дјеца нису више физички радници. Они сада лијепо зарађују", каже он.

Како додаје, све занатлије које хоће да раде могу лијепо живјети.

"Један фризер, конобар, лимар, зидар заради више него доктор. Јесте да он ради, али и заради. Лијепо и живе", наводи он за "Независне новине", додајући да већина оних који заврше занат оду у иностранство јер су тамо много и траженији и плаћенији.

Сезонски рад додатно погоршава проблем

Горан Куртиновић, члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске "Хореца", истиче да је у Српској недовољно школованог кадра из области угоститељства, због чега услуга слаби.

"Већ у априлу и мају велики дио радника одлази на сезонски рад у Хрватску, Црну Гору и мало у Словенију. То је константно. Све су већи и већи проблеми. Услуга нам због тога и недовољно школованог кадра слаби, а ми се привикавамо", каже он за "Независне новине".

Додаје и да многи затварају своје објекте у том периоду јер не могу пронаћи раднике.

Нихад Имшировић, предсједник Удружења послодаваца у Федерацији Босне и Херцеговине, истакао је за "Независне новине" да они већ дуже вријеме указују на неусклађеност образовног система и потреба тржишта.

"Нажалост, посљедњих година се највећи дефицит појављује у занимањима типа месара, трговца, токара, бравара… Сви занатски послови су мање-више дефицитарни, а опет с друге стране имамо парадокс да на Заводу за запошљавање имамо запосленика који имају те квалификације, али или се не одазивају на конкурсе или су пасивни тражиоци посла", каже он.