Uvoz robe.jpeg

БАЊАЛУКА – У прва два мјесеца ове године Босна и Херцеговина забиљежила је благо побољшање у спољнотрговинској размјени, јер је пад увоза знатно већи од пада извоза, што указује на одређени опоравак економских кретања.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, увоз је у прва два мјесеца износио 4,63 милијарде КМ, док је у истом периоду прошле године износио 4,84 милијарде КМ, што значи да је за годину дана смањен за више од 200 милиона марака.

Са друге стране, извоз је у прва два мјесеца ове године износио 2,69 милијарди КМ, док је у истом периоду 2025. године био 2,74 милијарде КМ, што представља пад од око 50 милиона КМ.

Тако је укупан дефицит у спољнотрговинској размјени за прва два мјесеца ове године износио 1,94 милијарде КМ.

Највише су се извозили електричне машине и опрема, као и њихови дијелови, апарати за снимање и репродукцију звука и слике, те телевизијски уређаји и пратећа опрема у вриједности од око 292,8 милиона КМ.

Слиједи извоз нуклеарних реактора, котлова, машина и механичких уређаја са дијеловима у вриједности од 223,7 милиона КМ, као и производи од жељеза и челика у износу од 179,8 милиона КМ.

Када је у питању увоз, највећи удио имају минерална горива, минерална уља и производи њихове дестилације, битуменске материје и минерални воскови, чија је вриједност достигла 533,8 милиона КМ.

Слиједе нуклеарни реактори, котлови, машине и механички уређаји са дијеловима у вриједности од 379 милиона КМ, те возила, осим жељезничких и трамвајских, са дијеловима и прибором у износу од 354,2 милиона КМ.

Највише робе Босна и Херцеговина извезла је у Хрватску, у вриједности од 473,5 милиона КМ, затим у Њемачку за 421,4 милиона КМ и у Аустрију за 287,9 милиона КМ.

Када је ријеч о увозу, највише производа стигло је из Хрватске у вриједности од 845,3 милиона КМ, затим из Србије за 580,7 милиона КМ и из Њемачке за 392,5 милиона КМ.

Економиста Игор Гавран истиче да је тешко дати коначну оцјену ових података без детаљније анализе структуре извоза и увоза, односно гдје је конкретно дошло до пада или раста.

Он наводи да су на резултате могли утицати фактори као што су престанак производње у „Коксари“ у Лукавцу, отежан извоз челика у Србију и Европску унију, као и блажа зима која је смањила потрошњу и увоз природног гаса и електричне енергије.

Гавран додаје да је потребан опрез у тумачењу података, јер негативни економски трендови и раст цијена енергената могу у наредном периоду утицати на повећање вриједности увоза.